U Zubinom Potoku juče je uhapšeno devet osoba osumnjičenih za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, po nalogu Specijalnog tužilaštva.
„Svaki navod o ratnom zločinu mora biti ozbiljno i nepristrasno istražen, uz jasno obrazložene osnove sumnje i puno poštovanje procesnih i ljudskih prava uhapšenih. Istovremeno, ova hapšenja ne mogu se posmatrati izolovano od svega čemu poslednjih meseci svedočimo na Kosovu i Metohiji“, navodi Pokret Kreni-Promeni.
Pokret podseća da je nakon privođenja Srba posle parastosa na Gazimestanu 28. juna više privedenih iznelo navode o fizičkom i psihičkom nasilju tokom policijskog postupanja, zbog čega je kosovski Ombudsman pokrenuo istragu.
Kreni-Promeni je ranije ukazivao i na slučaj Nenada Raškovića iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji je, prema sopstvenom svedočenju i navodima Eparhije raško-prizrenske, zadobio teške povrede nakon postupanja pripadnika Kosovske policije.
„Kada postoje ozbiljni navodi o policijskom zlostavljanju, obaveza institucija nije da ih ignorišu, već da ih nezavisno i efikasno istraže. Bez toga nema ni vladavine prava ni poverenja srpske zajednice u institucije“, ističe pokret.
Kreni-Promeni ukazuje i na rušenja objekata na području jezera Gazivode, sprovođena uz asistenciju Kosovske policije, a organizacije civilnog društva upozorile su da vlasnicima, prema dostupnim informacijama, nisu prethodno dostavljana pojedinačna rešenja na koja bi mogli da ulože pravni lek.
Dodatnu napetost, kako navode, stvorila je i prvostepena presuda Specijalizovanih veća Kosova u Hagu bivšim liderima OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju za ratne zločine, koja još nije pravosnažna.
„Pravo svakoga da mirno protestuje mora biti zaštićeno. Ali zabrinjava atmosfera u kojoj se sudski postupci za ratne zločine politički osporavaju, dok se istovremeno nova hapšenja Srba prihvataju bez istog nivoa kritičkog preispitivanja i insistiranja na procesnim garancijama“, navodi Kreni-Promeni.
Pokret posebno upozorava na promene u načinu prisustva KFOR-a na pojedinim osetljivim lokacijama. Tokom avgusta KFOR je započeo postepeno smanjenje stalnog prisustva na glavnom mostu na Ibru, dok je kod Visokih Dečana počelo uključivanje Kosovske policije u postojeći bezbednosni sistem. KFOR ove poteze opisuje kao „optimizaciju“ rasporeda, a ne kao odustajanje od mandata.
„Dok postoje ozbiljni navodi o policijskom zlostavljanju Srba, sporna rušenja imovine, incidenti usmereni prema srpskim svetinjama i rastuće međunacionalne tenzije, nije trenutak za smanjivanje međunarodnog bezbednosnog prisustva na osetljivim mestima. KFOR i međunarodna zajednica moraju da zadrže pun kapacitet da zaštite stanovništvo i reaguju ukoliko dođe do daljeg pogoršanja situacije.“
Kreni-Promeni poručuje da odgovornost za zaštitu osnovnih prava srpske zajednice ne sme da se izgubi između Beograda, Prištine i međunarodnih institucija.
„Prava Srba na Kosovu i Metohiji ne smeju da nestanu u trouglu Beograd–Priština–međunarodna zajednica. Ona moraju biti garantovana i zaštićena, a ne sistemski i institucionalno ugrožavana“, navodi u saopštenju Kreni-Promeni.
