Izveštaj o Kosovu naglašava da su odnosi sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama bili problematični poslednjih godina, dok se pominju evropske sankcije iz 2023. godine i obustava planiranog strateškog dijaloga od strane SAD.
Oba, prema izveštaju, krivi su za „Kurtijeve poteze centralizacije vlasti i oštar tretman njegove vlade prema etničkoj srpskoj zajednici koja živi na severu, a koja se dugo nadala autonomiji obećanoj u prošlim sporazumima, a zbog njihovog neuspeha, ujedinjenju sa Srbijom”.
U članku se navodi da za aktuelnog premijera, Aljbina Kurtija, i njegovu stranku, Samoopredeljenje, „ugnjetavanje Srba“ služi i kao osnova za planove za „obnovu države Kosovo“.
Dodaje se da je, od dolaska na vlast 2021. godine, Kurti preduzeo nekoliko poteza kako bi stavio sever pod kontrolu.
„Jaka kontrola“ nad ovim područjem, prema Međunarodnoj kriznoj grupi, kao pristup mogla bi biti upozorenje na produženu međunarodnu izolaciju Kosova.
A prema Međunarodnoj kriznoj grupi, EU je pokušala da to izbegne otkako je pokrenula dijalog Kosovo-Srbija.
Da bi se ublažili rizici, navodi se u izveštaju, EU bi trebalo da se fokusira na konkretnija pitanja u dijalogu – uključujući sprovođenje prethodnih sporazuma sa naglaskom na upravljanje granicama i priznavanje diploma i pronalaženje načina da se Srbiji pruži prilika da pruži obrazovne i zdravstvene usluge Srbima koji žive na Kosovu i da Kosovo ima istu priliku za Albance koji žive u Srbiji.
Još jedna tačka koju Kosovo treba da sledi, prema organizaciji sa sedištem u Briselu, jeste da iskoristi privlačnost EU, posebno u perspektivi članstva, i da izvrši pritisak na Kosovo da zaštiti srpsku manjinu i obezbedi lokalnu autonomiju, uključujući stvaranje Zajednice opština sa većinom srpskog stanovništva.
Treća preporuka je da finansijska pomoć i diplomatska podrška Kosovu budu uslovljene konkretnim koracima za jačanje institucija i izgradnju državnih kapaciteta.
U njemu se navodi da bi trebalo da postoji autonomija u institucijama kao što su pravosuđe, javni emiter i nezavisne agencije.
Izveštaj se takođe bavi Kurtijevim putem ka vlasti, navodeći da on i njegova stranka dugo sumnjaju u ustavni i institucionalni okvir Kosova.
Takođe se navodi da je od dolaska na vlast 2021. godine „pokušao da centralizuje donošenje odluka, osnaži članove stranke kojima veruje i da marginalizuje institucije koje smatra neuspešnim i popunjenim zvaničnicima lojalnim prethodnim liderima“.
Kurtijeva vlada je takođe kritikovana u izveštaju zbog „blokiranja sredstava“ za opštine. I upravo je ta „blokada“, prema Kriznoj grupi, ono što bi moglo da našteti Kurtiju na predstojećim izborima koji bi mogli da se održe već 2026. godine.
Što se tiče EU, grupa je takođe rekla da cilj treba da bude očuvanje sporazuma iz 2023. Kurtijev pristup punom reciprocitetu smatran je problematičnim.
Na kraju je rečeno da je „teško videti pozitivnu budućnost za novu državu bez podrške EU – podrške koja verovatno neće doći dok kosovska vlada ne radi na obnovi poverenja sa Srbijom, poboljšanju odnosa sa srpskom zajednicom i pridržavanju principa dobrog upravljanja koje EU podržava“.
