Osnovni sud u Prištini potvrdio je 28. februara nalog koji zahteva od Kurtija da u svojstvu svedoka da izjavu pred Specijalnim tužilaštvom u predmetu o navodnoj zloupotrebi „državnih rezervi“, nakon što je dva puta ignorisao pozive tog tužilaštva.
Kurti negira da je odbio poziv, insistirajući da svedoči iz svoje kancelarije. Njegov kabinet je poslao zahtev Osnovnom sudu, tražeći od ovog organa da naloži Specijalnom tužilaštvu da uzme izjavu u kancelariji premijera.
U utorak, 4. marta, ponovio je svoj zahtev u Gjilanu.
„Nikada nisam rekao da neću dati izjavu, niti to odbijam. Rekao sam da sam spreman i zainteresovan. Napisao sam pismo u kojem sam naznačio i vreme kada to mogu uraditi. Državni tužilac je dobro došao u premijerovu kancelariju“, rekao je Kurti.
Portparolka kosovskog Specijalnog tužilaštva Liridone Kozmaći Hajdaraj (Kozmaqi) potvrdila je za Radio Slobodba Evropa (RSE) da Kurti nije došao na svedočenje, dodajući da će ovo tužilaštvo „u ovom krivičnom predmetu, kao i u svim drugim slučajevima, postupiti u skladu sa važećim zakonodavstvom“.
Kosovska vlada tvrdi da je pravosuđe pod uticajem opozicije.
„Ako je Tužilaštvo reklo da premijer Kurti odbija da svedoči, to je netačno, to je laž, jer premijer Kurti nije odbio dati izjavu“, izjavila je 26. februara ministarka pravde Kosova, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu).
Osnovni sud u Prištini nije odgovorio na upit RSE u vezi sa narednim koracima.
Vulnet Bugaćku (Vullnet Bugaqku) iz nevladinog Demokratskog instituta Kosova kaže za RSE da su procedure za takvu situaciju regulisane Zakonom o krivičnom postupku.
„Svaki put kada se uputi poziv, bilo da se radi o Sudu ili Tužilaštvu, sva lica, bez obzira na položaj, dužna su da se pozitivno odazovu pozivu policije, Tužilaštva ili Suda, da daju iskaz u ovim institucijama“, rekao je on.
Bugaćku ističe da odbijanje davanja izjave, bez ikakvog razloga koji bi bio validan za tužioca u ovom slučaju ili za sudiju, primorava institucije da pokušaju uveriti osobu da svedoči, bilo izricanjem novčane kazne, u ovom slučaju od 250 evra, ili određivanjem pritvora od 30 dana.
Upitan da li bi Kurtiju mogla odmah biti izrečena novčana kazna, u slučaju nedolaska u Tužilaštvo 4. marta, Bugaćku je rekao da sve zavisi od pretpretresnog sudije.
„Možda će mu biti data još jedna šansa, poslata još jedna pozivnica, pre nego što mu bude izrečena kazna zbog neodazivanja pravosudnim vlastima i nesaradnje sa pravosudnim organima u davanju svoje izjave“, ističe Bugaćku.
Prema njegovim rečima, ovakav pristup premijera pravosudni sistem može shvatiti kao opstrukciju istrage koja ima za cilj otkrivanje istine u slučaju „državnih rezervi“.
Bugaćku, kao i mnogi drugi stručnjaci za pravosuđe, smatraju da Kurtijevo ponašanje stvara pogrešan utisak da princip jednakosti pred zakonom ne važi za visoke zvaničnike.
„Ovo ostavlja mrlju na podelu i ravnotežu vlasti, a treba znati da jednakost zakona važi za sve, kako za one na visokim funkcijama, tako i za svakog drugog građanina Republike Kosovo“, navodi Bugaćku.
Tri osobe su uhapšene 2023. godine zbog sumnje da su zloupotrebile „državne rezerve“, među kojima su bili i zaposleni u Ministarstvu industrije, preduzetništva i trgovine na čelu sa Rozetom Hajdari.
Slučaj zloupotrebe „državnih rezervi“ je pokrenut nakon što je kosovski portal Nacionale objavio audiozapis u kojem se tvrdi da količina ulja kupljena u Poljskoj i količina pšenice kupljene u Turskoj, nikada nisu stigle.
