Kosovski premijer Aljbin Kurti ocenio je da je NATO intervencija 1999. godine „zaustavila genocid i etničko čišćenje“ i označila početak puta ka „slobodi Kosova, izgradnji demokratije i državnosti”, navodeći da se pomoć zapadnih saveznika pamti „sa zahvalnošću“.
U objavi na Fejsbuku, povodom 27. godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije, Kurti je naveo da je „tragedija naroda Kosova, koja je trajala decenijama, a kulminirala ratom 1998. i 1999. godine, senzibilisala zapadni demokratski svet i pokrenula NATO da vojno interveniše kako bi zaustavila genocid, etničko čišćenje i druge zločine Srbije nad Albancima na Kosovu“.
„Danas se navršava 27 godina od prvog dana NATO bombardovanja Jugoslavije, kojim je zaustavljen genocid i etničko čišćenje koje je okupaciona država Srbija sprovodila nad starosedelačkim Albancima na Kosovu“, napisao je Kurti.
Prema njegovim rečima, 24. marta 1999. godine započeta je operacija „Saveznička sila“, u kojoj su vazdušne snage NATO-a, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, bombardovale, kako je naveo, vojne i policijske ciljeve tadašnje Jugoslavije i njihovu infrastrukturu iz vazduha.
„Ova kampanja je usledila više od godinu dana nakon početka rata na Kosovu i dan nakon što je konačno postalo jasno da Srbija, predvođena ‘balkanskim kasapinom’, Slobodanom Miloševićem, neće prihvatiti nikakav ultimatum da zaustavi vojne i policijske operacije na Kosovu protiv civilnog stanovništva i da povuče svoje snage sa Kosova, kao i da neće prihvatiti nikakve diplomatske ponude za političko rešenje kosovskog pitanja.
Potom je citirao tadašnjeg predsednika SAD-a, Bila Klintona, koji je te večeri, 24. marta, na dan početka bombardovanja, koji je između ostalog izjavio, da su „učinili sve što su mogli da se ovo pitanje reši mirnim putem“.
„Sekretarka Olbrajt je neumorno radila na pregovorima o sporazumu. Gospodin Milošević je to odbio. U nedelju sam poslao ambasadora Holbruka u Srbiju da jasno stavi do znanja u ime Sjedinjenih Država i naših saveznika iz NATO-a da mora da poštuje svoje obaveze i zaustavi represiju ili će se suočiti sa vojnim dejstvima. Ali on je ponovo odbio. Danas smo se mi i naših 18 saveznika iz NATO-a saglasili da uradimo ono što smo rekli da ćemo učiniti, ono što moramo učiniti da bismo obnovili mir. Naša misija je jasna: da pokažemo ozbiljnost namera NATO-a kako bi srpski lideri razumeli neophodnost promene svog kursa delovanja, da spreče još krvaviju ofanzivu protiv civila, nevinih ljudi na Kosovu i, ako je potrebno, ozbiljno oslabimo vojnu sposobnost Srbije da naudi narodu Kosova. Ukratko, ako predsednik Milošević ne sklopi mir, ograničićemo njegovu sposobnost da vodi rat“, napisao je Kurti citirajući Klintona.
Kurti je potom naveo i da bombardovanje, koje je trajalo 78 dana, nije odmah dovelo do okončanja sukoba, te da se tadašnja Jugoslavija „nije predala skoro tri meseca“, sve do potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 10. juna 1999. godine.
Kako je dalje naveo, „tokom tih dana Srbija je intenzivirala svoje akcije na terenu radi sprovođenja plana ‘Potkovica’“, s ciljem, kako ocenjuje, etničkog čišćenja Kosova od Albanaca.
„Proteravši preko 860.000 Albanaca sa Kosova i raselivši oko pola miliona drugih unutar njega. Samo u aprilu 1999. godine, srpska država je, preko svojih naoružanih policijskih i vojnih snaga, ubila preko 4.000 albanskih civila. Mnogi od njih bili su žrtve masakra izvršenih širom Kosova, a mnogi od njih se još uvek vode kao nestali.“
Kurti je poručio da Kosovo obeležava ovu godišnjicu „sa zahvalnošću prema NATO savezu i Sjedinjenim Američkim Državama“, naglašavajući njihov, kako je naveo, značaj u „borbi za slobodu, demokratiju i državnu izgradnju“.
