Ovako je odgovorio na pitanje novinara prilikom otvaranja deonice puta Vučitrn – Priština, da prokomentariše optužbe opozicije o tome da li bi „ustupci“ u vezi sa Zakonom o strancima mogli predstavljati put ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
„Ovih pet godina koliko sam premijer, često su predstavnici opozicije govorili ‘napravio je Zajednicu ovog meseca’, ‘napraviće Zajednicu sledećeg meseca’, ali vi znate da je pet godina, 60 meseci – nema Zajednice“, kazao je Kurti, prenose mediji u Prištini.
Takve optužbe, naglasio je Kurti, neutemeljene su.
„Jo zajednica“
Podsetimo, upravo je slogan „Jo Zajednica“ dodatno popularizovao nekadašnji opozicioni aktivistički Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) neposredno nakon usvajanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine, kao sredstvo kritike protiv plana o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) – institucije koja je po tekstu sporazuma trebalo da obuhvati opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i koja je ključna obaveza Prištine iz tog dogovora.
Samoopredeljenje je termin „zajednica“ namerno koristilo na srpskom jeziku u svojim propagandnim materijalima i javnim nastupima kako bi dodatno stigmatizovalo čitav koncept ZSO i prikazalo ga kao uvod u kompromis koji, prema njihovom tumačenju, potkopava suverenitet i jedostrano opterećuje Kosovo međunarodnim obavezama. Ovakvo jezičko insistiranje na nazivu služilo je kao politički instrument za mobilizaciju javnosti.
U praksi, taj stav je rezultirao jednim od najintenzivnijih talasa aktivnosti i protesta u Prištini i u samoj skupštini Kosova 2015. godine.
Tada su poslanici i aktivisti Samoopredeljenja organizovali masovne demonstracije, blokade skupštinskih loža i više puta upotrebili suzavac u skupštinskoj sali kako bi prekinuli sednice na kojima se raspravljalo o zakonima povezanim sa sprovođenjem Briselskog sporazuma. Na ulicama Prištine, protest je prerastao u stvarne sudare sa policijom, a policija je više puta koristila suzavac i druge mere da rasturi okupljene.
U međuvremenu, Evropska unija je tokom Briselskog dijaloga pripremila 2023. godine, nacrt statuta Zajednice kako bi „pomogla“ kosovskim vlastima da je formiraju. Prva prepreka na koju se tada naišlo bila je odluka da se ovaj nacrt pošalje Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti. Uprkos kontinuiranim zahtevima i pritiscima međunarodnih partnera Kosova, to se do danas nije dogodilo. Istovremeno je donet Evropski sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, uz takozvani Ohridski implementacioni aneks, u kojem se Kosovo obavezalo na pokretanje procesa za „samooupravljanje“ u srpskoj zajednici. Zajednica se u ovom aneksu ne spominje.
