Kurti je naveo da su na prvoj lokaciji, u masovnoj grobnici u Kaludri, pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci 13 osoba. Na drugoj lokaciji, u Jabuci, pronađeni su ostaci za koje se sumnja da pripadaju od najmanje četiri osobe, dok je na trećoj lokaciji u Kaludri pronađeno i ekshumirano najmanje šest osoba.
Prema njegovim rečima, počela je faza identifikacije. Uzorci posmrtnih ostataka za koje se sumnja da pripadaju četvorici pronađenih u Jabuci poslati su na DNK analizu, dok se za ostale nastavljaju preliminarna ispitivanja u Institutu za sudsku medicinu.
Kurti je rekao da broj od 23 odgovara onome što je poznato kao „grupa intelektualaca“, prenosi Klan Kosova.
„Broj 23 odgovara onome što je poznato kao grupa intelektualaca, koji su 19. aprila 1999. godine bili pritvoreni, oteti i streljani od strane neprijateljskih snaga Srbije, koje su pokušale da sakriju i uklone tragove ovog genocidnog zločina“, naveo je Kurti.
Istakao je, međutim, da bi proces identifikacije u celini mogao da traje nekoliko meseci i da će tek nakon toga biti moguće sa sigurnošću utvrditi o kome je reč.
„Proces identifikacije u celini može potrajati još nekoliko meseci, tako da ćemo tek tada moći sa potpunom preciznošću da govorimo o tome o kome je reč i da zajedno sa porodicama omogućimo dostojanstven oproštaj i grob sa imenom i prezimenom“, rekao je Kurti.
Vršilac dužnosti premijera je dalje rekao da je neizmerno bolno toliko dugo čekanje i neizvesnost koju su proživljavale porodice nasilno nestalih.
„Stotine porodica traže rasvetljavanje sudbine svojih najmilijih, ali traže i pravdu. I jedno i drugo, kako rasvetljavanje sudbine, tako i pravda, uskraćeni su im i uskraćuju im se od strane Srbije, koja skrivanjem i nepriznavanjem zločina, kao i odbijanjem da otvori arhive i njihovim klasifikovanjem, nastoji da izmeni istinu i izbegne odgovornost“, dodao je Kurti.
Prema Kurtiju, u ovaj proces uključene su institucije Kosova, uključujući Kosovsku policiju, Institut za sudsku medicinu, Kosovsku obaveštajnu agenciju, kao i forenzički timovi EULEX-a, kojima je zahvalio na dosadašnjem radu.
Kurti je zatražio od međunarodne zajednice da pojača pritisak na Srbiju da sprovede Deklaraciju o nasilno nestalim licima, dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, kao i da otvori državne arhive koji mogu pomoći u rasvetljavanju sudbine nestalih.
„Srbija hapsi i progoni i one malobrojne Srbe koji su se usudili da svedoče pred međunarodnim institucijama. Zato, više nego u bilo kom drugom trenutku, u trenucima poput ovog, međunarodni faktori treba da pojačaju pritisak na našeg severnog suseda da sprovede Deklaraciju o nasilno nestalim licima, dogovorenu u Briselu 2. maja 2023. godine, tako što će otvoriti i staviti na raspolaganje državne arhive koji mogu dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih.“
Posebno je zatražio otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije
„I svakako moram da ponovim poziv za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila masakre posebno u Drenici, ali i širom Kosova, a čiji je dosije pre 12 godina klasifikovan na 30 godina. Dakle, ona ostaje klasifikovana još 18 godina“, rekao je Kurti.
Prema njegovim rečima, porodice koje na rasplet sudbine svojih najbližih čekaju 27 i 28 godina ne mogu da budu primorane da čekaju još 18 godina.
„Arhivirani i klasifikovani dosijei 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije moraju sada biti otvoreni od strane države Srbije, dakle ove, 2026. godine, a ne 2044. godine“, rekao je Kurti.
Na lokacijama na kojima su sprovedena iskopavanja prošle nedelje pronađena je i veća količina oružja. Kurti je rekao da je oružje poslato na ispitivanje i analizu kako bi se utvrdilo „da li može biti povezano sa zločinima i masakrima počinjenim na tim područjima“.
Specijalno tužilaštvo ranije je saopštilo da su na lokacijama u Zubinom Potoku, gde se sprovode iskopavanja i ekshumacije, pronađeni koštani ostaci za koje se sumnja da potiču od najmanje 23 osobe.
Istraga se vodi zbog sumnje da se na tim lokacijama nalaze tela Albanaca stradalih tokom sukoba 1999. godine. Među nestalima čija se sudbina dovodi u vezu sa ovim slučajem nalaze se 23 člana takozvane „Grupe intelektualaca“ iz Mitrovice, kojima se trag gubi 19. aprila 1999. godine, dok su putovali ka Crnoj Gori.
Trenutno se u vezi sa ovim slučajem vode istrage protiv trojice osumnjičenih Srba – J. R., M. J. i M. B. – zbog sumnje da su počinili krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“. Oni se nalaze u pritvoru.
