Komentarišući izbore u Srbiji Kurti je rekao da je jasno ko je izgubio, ali da još nije jasno ko je pobedio.
„Ne želimo prečice, ubrzani proces niti ulazak u Evropsku uniju na mala vrata; želimo proces zasnovan na zaslugama”, rekao je Kurti.
Govoreći o evropskim integracijama, naveo je da je jedna od prepreka činjenica da pet država članica EU ne priznaje Kosovo, istakavši da najveći otpor, prema njegovim rečima, dolazi iz Slovačke.
„Le Mond” navodi da Kosovo i dalje čeka da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i da nakon vizne liberalizacije za šengenski prostor nastoji da pređe narednu etapu na evropskom putu.
Kurti je rekao da su njegovi prioriteti u naredne četiri godine reforme pravosuđa, javne uprave i obrazovanja.
Komentarišući nedavne izbore u Srbiji, na kojima je pobedila Studentska lista, Kurti je izjavio:
„Znamo ko je izgubio, ali još uvek ne znamo ko je pobedio.”
Kurti boravi u trodnevnoj poseti Parizu, gde je učestvovao na Pariskom mirovnom forumu. Tokom posete dva puta se sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, najpre u Jelisejskoj palati, a potom i u prisustvu delegacija Francuske i Kosova.
Kako prenosi „Le Mond”, kosovska vlada od Francuske traži podršku za više projekata, uključujući kandidaturu za organizaciju Mediteranskih igara 2030. godine. Navodi se i da je Francuska agencija za razvoj (AFD) odobrila zajam od 60 miliona evra za projektovanje međunarodnog olimpijskog sela.
Francuski list takođe navodi da Kurti nastoji da privuče strane investicije u energetiku i infrastrukturu. Među projektima se izdvaja odluka da francuska kompanija „Akuo Energy” gradi vetropark kapaciteta 98 megavata, kao i planovi za izgradnju pet brana i unapređenje železničke mreže.
Govoreći o železnici, Kurti je istakao da je ne posmatra samo kao sredstvo ekonomskog razvoja, već i kao bezbednosno pitanje.
„Pogledajte Ukrajinu – tamo putujete vozom, a ne avionom. Stoga je to najotporniji vid transporta”, rekao je on.
Na početku intervjua Kurti se osvrnuo i na rat u Ukrajini, ocenivši da je „ruska agresija na Ukrajinu pokazala da se istorija vraća na globalnu scenu snažnije nego ikada ranije u ovom veku”, prenosi Koha.
