Takođe su razmenili mišljenja o nedavnom izveštaju Evropske komisije o proširenju, kao i o različitim reformama predloženim radi osiguravanja uspeha procesa proširenja.
U zaključcima usvojenim na samitu ponovo se ističe posvećenost lidera EU proširenju, uz napomenu da se taj proces mora odvijati na dva paralelna koloseka: zemlje kandidati moraju ostvariti napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo, dok se EU, sa svoje strane, mora pripremiti za prijem novih članica, javio je dopisnik Kohe iz Brisela.
Kada je reč o zemljama uključenim u proces proširenja — među kojima je Kosovo jedino koje još uvek nema formalni status zemlje kandidata — napredak se posebno očekuje u oblasti vladavine prava, navodi se.
„Zemlje koje teže članstvu moraju nastaviti sa reformskim naporima, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa principom pojedinačnih zasluga koji karakteriše proces proširenja. Evropski savet ponavlja da se proces pristupanja zasniva na zaslugama i da svaka zemlja kandidat napreduje u pregovorima o pristupanju u skladu sa sopstvenim pojedinačnim napretkom”, navodi se u dokumentu.
Crna Gora je zemlja koja je najdalje odmakla, ali su se čak i za ovu zemlju kandidata pojavile određene prepreke.
Hrvatska je upozorila države članice EU da Crna Gora, pre ulaska u EU, mora da reši nekoliko otvorenih pitanja sa Hrvatskom — uključujući pitanja proistekla iz rata, perioda tokom kojeg je Crna Gora, kao deo zajedničke države sa Srbijom, učestvovala u agresiji na Hrvatsku.
U usvojenim zaključcima navodi se da Evropski savet pozdravlja rad na izradi ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom.
Savet prima k znanju nameru irskog predsedavanja da radi na privremenom zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede relevantne reforme.
Međutim, ranije navedeni cilj da se pregovori okončaju do kraja ove godine više se ne pominje. Navodi se da je ova referenca uklonjena upravo na zahtev Hrvatske.
