Mala Gospojina okupila raseljene iz Planjana kod Prizrena

Seoska slava je i ove godine okupila raseljene Srbe koji su došli da obeleže sabor u svom zavičaju. Tradiciju kolačara čuvaju i prenose iz godine u godinu. Ovogodišnji domaćini Radislav Krstić kaže da za njega i njegovu porodicu ovo ima preveliki značaj. Dodaje da naroda ima dosta i da se ovaj praznik ne zaboravlja.

„To nas je održalo, ja sam stalno ovde, na mesec dana dolazim da obiđem zavičaj, imam i kuću tu. Jedino ja dolazim od Srba. Današnji praznik ćemo pripremiti uz molitvu, spremili smo zakusku za goste koji su došli sa strane, nekada je bilo drugačije, a sada je tako kako je“, kaže Krstičić.

Uz pomešana osećanja bude se i sećanja na nekadašnji život u rodnom selu.

„Bilo je mnogo veselo, mnogo drugačije, lepo, ne znam kako da opišem. Ne da je tužno, jer ljudi nema, ne Srba, nego nema ni Muslimana, svi se iseljavaju, umesto da se ovako okupljamo, da nas bude više, da živimo normalno, bar naše ovo ognjište ovde“, ističe Vesna Spasić.

Borislav Janković se iz Planjana davno odselio, ali je na Spasovdan i Malu Gospojinu uvek tu.

„Odselio sam se 1965. godine, otišo sam za Švedsku, ali od kada sam se vratio vodim računa o crkvi. Radili smo zidove, sakupimo prilog i od toga radimo“, kaže Janković.

Slušajući priče o lepoti svetinja mnogi su poželeli da obiđu ovaj kraj. Puna utisaka je Milica Mišić iz Republike Srpske.

„Ikonopisac sam i mnogo mi znači da vidim naše kulturno nasleđe uživo, a Andrej se bavi filigranom, tako da zajedno radimo i to je jedan od razloga što smo došli“, kaže Milica Mišić.

„Bavim se filigranom i to je moja ljubav. Selo je divno, planine okolo i ova crkvica je posebna“, dodaje Andreja Ristić.

Slave u Planjanu su prilika da se raseljeni Srbi vide sa prijateljima koji su se rasuli svuda po svetu, ali da prozbore po koju reč i sa nekadašnjim komšijama Bošnjacima, sa kojima se i danas lepo slažu.