U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ambasada Nemačke u Prištini naglasila je važnost da Kosovo dobije potpuno konstituisane i stabilne institucije, „bez daljeg odlaganja“.
„Potreban nam je snažan partner sa kojim možemo da sarađujemo. Napredak na putu ka integraciji u EU zavisi od svih političkih aktera da ostave po strani svoje razlike i rade zajedno u najboljem interesu zemlje“, navodi se u saopštenju.
Slično tome, i Ambasada Italije u Prištini izrazila je nadu da će postizborni pregovori dovesti do brzog formiranja novih institucija, obezbeđujući stabilnost potrebnu za nastavak reformi i rešavanje prioriteta građana.
„Ohrabrujemo sve političke lidere da se uključe u konstruktivan dijalog i da zajedno rade za dobro zemlje i njene budućnosti“, navodi se u izjavi italijanske ambasade za RSE.
Tri izborna procesa za manje od godinu i po dana
Izbori su održani nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika, u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
To su bili treći izbori u manje od godinu i po dana, nakon redovnih izbora 9. februara 2025. i još jednog vanrednog procesa 28. decembra.
Prvi izbori nisu doveli do formiranja vlade, dok drugi, iako su pokretu Samoopredeljenje doneli više od 51 odsto glasova, nisu rezultirali dogovorom o izboru predsednika.
Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, Pokret Samoopredeljenje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija osvojio je prvo mesto na izborima 7. juna sa 42,91 odsto glasova.
Slede Demokratska partija Kosova sa 21,08 odsto, Demokratski savez Kosova sa 17,60 odsto, Alijansa za budućnost Kosova sa 7,17 odsto i Lista Srpska sa 6,17 odsto glasova.
Iako glasovi sa uslovnim listićima i iz dijaspore još nisu prebrojani, dosadašnji rezultati pokazuju izvesne promene u odnosu na izbore iz decembra 2025.
Kurti otvoren za saradnju nakon pobede
Nakon objave rezultata, Kurti je ostavio otvorenom mogućnost za dijalog i saradnju sa drugim političkim partijama.
„U narednim nedeljama ćemo komunicirati, susretaćemo se i sarađivati sa svim političkim subjektima“, rekao je u obraćanju svojim pristalicama uveče 7. juna.
Njegova partija je prvi put došla na vlast 2019. godine.
Od tada su u četiri navrata održani parlamentarni izbori, uglavnom vanredni, na kojima je Pokret Samoopredeljenje svaki put pobedio.
Kurti je to istakao i u svom postizbornom obraćanju:
„U manje od sedam godina, ovo je peta pobeda Samoopredeljenja na parlamentarnim izborima… Zato se i na ovim petim izborima pokazalo da svi učestvuju, većina glasa, a mi pobeđujemo“, rekao je.
„Ne postoji prepreka koju nismo savladali, čak i kada je delovala nemoguće, mi smo je ostvarili. Jer sada je ovo država za sve, a mi smo svi za državu“, dodao je Kurti.
‘Koalicije su deo demokratske normalnosti’
Analitičar Saveta za demokratizaciju politike u Briselu, Tobi Vogel, kaže da su eventualne poteškoće sa kojima se Pokret Samoopredeljenje može suočiti pri formiranju nove vlade normalan deo demokratskog procesa, a ne znak institucionalne disfunkcionalnosti.
Kao primer navodi Belgiju, gde formiranje vlada nakon izbora često traje mesecima, pa i godinama, zbog potrebe za koalicijama.
„Pošto nijedna partija nema dovoljno glasova da samostalno formira vladu, partije su primorane da ulaze u koalicije sa snagama koje nužno nisu ideološki bliske. To je normalno“, rekao je Vogel za Radio Slobodna Evropa.
Na konferenciji za medije dan nakon izbora, predsednik PDK-a Bedri Hamza rekao je da je za formiranje institucija potrebno što pre postići politički dogovor.
Na pitanje o mogućoj saradnji sa Samoopredeljenjem, izjavio je da ne isključuje nijednu partiju i da nema „crvenih linija“.
U izbornoj noći, predsednik LDK-a Ljumir Abdidžiku postavio je ime Vjose Osmani kao uslov za pregovore.
„Svesni smo da će pitanje predsednika biti prvo koje će se razmatrati. Imamo našu kandidatkinju i to će biti polazna tačka svakih razgovora“, rekao je Abdidžiku.
Osmani, koja nije imala podršku za drugi predsednički mandat, izjavila je da Pokret Samoopredeljenje nema razloga da odbije njenu kandidaturu za drugi mandat.
Ipak, kasnije je u objavi na Fejsbuku pojasnila da njeno ime „nije bilo i neće biti prepreka za formiranje institucija“.
Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar i od drugih zemalja Kvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva – o izbornom procesu na Kosovu i ključnim dešavanjima u ovoj fazi, i čeka odgovor.
Zvaničnici Evropske unije u međuvremenu su pozvali na brzo formiranje novih institucija.
„Demokratski i inkluzivni izbori na Kosovu otvaraju put za okončanje više od jednogodišnjeg političkog zastoja. Politički lideri sada treba konstruktivno da se angažuju kako bi se osiguralo brzo formiranje vlade“, napisala je visoka predstavnica Evropske za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas na platformi X.
