U malom selu Brestovik, smeštenom u naručju Prokletija na samo pet kilometra od Peći, učenik druge godine srednje ekonomske škole „Mileva Vuković“, Miljan Dašić, deli svoju priču o životu u mestu koje, i pored svoje prirodne lepote, polako umire. Dok se reka koja je nekada davala život sada suši, a broj stanovnika smanjuje na samo šestoro dece, Miljan pronalazi utehu u virtuelnom svetu.
Svoj put do škole prelazi sa lakoćom zahvaljujući novim putevima, ali se seća vremena kada je škola bila deo njegovog sela pre nego što su politički događaji i odlazak stanovništva iz njegovog sela promenili tok njegovog života. Sada, iako je među malim brojem dece u selu, Miljan koristi internet kako bi se povezao sa ljudima širom sveta, učeći jezike i gradeći virtualno društvo.
„Moje najveće zanimanje o kompjuteru je to društvo koje ja nalazim tamo i ta sposobnost da naučim jezike. Naučio sam već engleski, usavršio sam ga. Sada sam krenuo da učim i ruski. Sam cilj provođenja tolikog vremena na kompjuteru je steći neke sposobnosti koje će mi pomoći u daljem razvijanju svog života, eventualno porodice“, kaže Miljan.
Nakon završetka srednje škole, Miljan stoji pred izborom između virtuelnog sveta koji mu pruža povezanost i obogaćivanje jezika, i ekonomske sfere u kojoj je već počeo graditi svoje temelje. Svestan ograničenih šansi u Brestoviku, razmišlja o selidbi u potrazi za boljim mogućnostima.
Dok razmatra svoju budućnost, Miljan mašta o Brestoviku punom života i aktivnosti. „Svoju budućnost bih voleo da vidim u Brestoviku pre svega. Kako bih voleo da izgleda, pun dece, razvijen i da ima kafiće, restorane plus neke klubove gde bi mladi mogli da izađu i plus neke razvijene poslove“, deli Miljan svoje snove za obnovu njegovog rodnog mesta.
