Život je naučio da treba da uči, voli i da slika, jer je za nju platno – prostor sreće, slobode i igre.
Njeno mesto prebivališta je Bošnjačka mahala, multietničko naselje u Kosovskoj Mitrovici. Ona je Marta Stevanović, multitalentovana sedamnaestogodišnja gimnazijalka. Sada je četvrta godina prirodno-matematičkog smera, sprema prijemni ispit za upis Medicinskog fakulteta u Beogradu, nasmejana, vedra i po njenoj priči još odmalena posvećena učenju za život i od života.
Njeno školovanje je, kako sama svedoči, još u predškolskom uzrastu obeležilo stalno posećivanje Biblioteke „Vuk Karadžić“.
„Pošto sam kao mala živela u Rudarskim četama, nama je blizu bila biblioteka, i svaki put kada bi prošli, moja mama i ja bismo svratile tu, tako da je ona krivac, ili osoba koja je uticala da toliko vrednujem obrazovanje i da želim da stičem još šire obrazovanje“, otkriva nam Marta i dodaje da je od tada pa do danas, redovni posetilac koji najčešće voli da čita avanturističke knjige i da joj je omiljena „Devojčice su jači pol“ od Roberta Takariča.
Da Marta zaista kao predstavnica nežnijeg pola ima i tu jačinu, potvrđuju mnogi koji je znaju, ali i njena dela i postignuća. Osnovnu školu „Branko Radičević“ u Kosovskoj Mitrovici završava kao vukovac, ubrzo zatim završava i Osnovnu muzičku školu, odsek violina. Govori i piše tečno engleski jezik, uči nemački, volontira u Udruženju roditelja „Podrži me“. Svoje zdrave ambicije pokazala je i u Strit dens grupi, trenirala je kik-boks, a sada nastavlja da učestvuje na brojnim takmičenjima iz biologije, hemije, srpskog jezika. Marta je zasluženo i stipendista Fondacije „Privrednik“ i Fondacije Ana i Vlade Divac.
Prepoznata i vrednovana zahvaljujući svojim talentima i znanjem u koje neprestano ulaže, Marta kaže da je uvek znala šta će biti kada odraste.
„Kao mala sam još znala da ću biti doktorka, to mi je bio san. Kada su teme u predškoloskoj bile šta ćemo biti kada odrastemo, ja sam uvek želela samo da budem doktorka“, navodi Marta i objašnjava da joj je zapravo uvek bilo zanimljivo, kako to doktori pomažu ljudima i kako naše telo funkcioniše.
Omiljeni predmet joj je uvek bio biologija i hemija, što sada i sprema za prijemni ispit za Medicinski fakultet u Beogradu. Iako je poslednjih godina povećan trend odlaska mladih na fakultete van Mitrovice, Marta ističe da ona samo želi više i šire obrazovanje, ali jednim delom i drugačiji život bez napetosti.
„Želela bih da steknem bolje i šire obrazovanje, i želela bih da bar neki deo svog života živim takoreći spokojno i mirno. Želela bih da imam normalnu sredinu, da proširim vidike, da prisustvujem što više kulturnim dešavanjima, da upoznam sve što naš grad nema“, kaže naša mlada sagovornica.
U njenom izlaganju o razlozima odlaska za Beograd, govori krajnje iskreno, da grad ne određuje njenu odliku, nego prosto želja da napreduje kao osoba.
„Ja svoj grad zaista volim i sam odabir Beograda, nije zato što ga volim ili zato što je meni manje ili više važniji od moje Mitrovice, već samo zbog obrazovanja. Ipak je to metropola, centar obrazovanja koji pruža širok spektar znanja, a Mitrovica kao takva, postala je malo monotona“, kaže mitrovička gimnazijalka.
Razvojni put svakoga ko živi na Kosovu prate neprekidne situacije koje vanredno stanje doživljavaju kao redovno, pa tako i Marta opisuje život u Mitrovici.
„Život na Kosovu nije lak. To je jedan veliki i težak krst koji svako koji se rodio tu treba da iznese. Ali prosto, ja bih želela da odem, da vidim, da naučim i da se vratim da pomognem ljudima i da budem u korist našem narodu, koji će ostati ovde“, ubedljiva je Marta i nastavlja da obrazlaže svoju odluku kako zapravo niko pa ni ona, ne zna gde će je život odvesti, ali ide, da bi se vratila.
Navodi još kako i veliki broj njenih vršnjaka tako razmišlja – da svi žele bolje i šire obrazovanje i promenu sredine.
Slikarstvo, sigurnost i sloboda
S obzirom na to da je Marta odrasla kao jedinica, nije imala braću i sestre sa kojima je mogla da se igra, pa jedino što joj je bilo pri ruci jeste olovka i papir, sa kojima bi išla po dvorištu i tražila nešto da slika, najčešće cveće i nebo.
Slikarstvo je za nju izvor slobode, kreacije i lepote, a nedavno se svojim likovnim radom prijavila na konkurs „Rusijada“ na Filozofskom fakultetu u Mitrovici.
„Slikarstvo mi je pružilo neku vrstu sigurnosti i to je prosto polje gde se ja osećam sigurno i lepo i svaki put kada vidim beo papir, on nije za mene beo ili belo platno, to je prostor gde ja mogu da izrazim svoje trenutno osećanje, raspoloženje da budem kreativna, a uglavnom slikam najlepša dela kada sam srećna“, iskrena je Marta.
O sreći koja je lepa koja se samo čeka, ili se nalazi u dobrom telefonu, automobilu, stanu, Marta govori drugačije.
„Ono što me je život do sada naučio jeste, da je sreća kada su ljudi koje voliš, srećni i zdravi prvenstveno. Dakle, ono bogatstvo, koji svaki čovek poseduje jeste svoj život i zdravlje“, njena je definicija sreće.
Marta živi, voli i stvara život koji možda može da bude i ogledalo mnogim ljudima. Skromnost i zahvalnost mlade Mitrovčanke, koja odlazi za Beograd, da bi se ipak vratila, opominje, ali i uliva nadu u neko bolje i mirnije sutra.
