Život u uslovima neizvesnosti, čestih tenzija i više nego ograničenih mogućnosti, ostavlja snažan trag između realnosti i potreba mladih ljudi.
Čini se da su sada, mladi ljudi sa ovih prostora, više nego ikada, u situaciji da balansiraju između želje da ostanu i očuvaju svoju sredinu i pritiska i unutrašnjih preispitavanja, da potraže sigurniju budućnost negde drugde.
Njihva svakodnevica svedoči o mnogim teškoćama i preprekama, a sa druge strane i o njihovoj istrajnosti, zajedništvu i nastojanjima da, uprkos svemu, imaju želju da ostaju i u svojim sredinama, budu pokretači promena.
Sara Malić iz Kosovske Mitrovice, misli da upravo taj teret koji osećaju mladi sa ovih prostora, rađa snagu, veru, zajedništvo.
„Ljudi su povezani, držimo se jedni drugih. Najveća prednost je ta bliskost, ali i to što čuvamo veru, tradiciju, jezik i identitet.”
Ipak, u Kosovskoj Mitrovici, kako kaže, vlada stalna neizvesnost, dok su mogućnosti za mlade veoma ograničene.
„Fali nam sloboda, sigurnost i perspektive za normalan život, nedostatak kulturnih i obrazovnih sadržaja, a često i osećaj da si zaboravljen, kako od sveta, tako i od sopstvene države. Ovde se oseća i ljubav i strah u isto vreme.”
Sara razume mlade ljude koji se odlučuju na korak da odu. Politička situacija jeste najveći teret, ali, dodaje nije jedini.
„U sredini koja je stalno na ivici teško je biti mlad”, dodaje Sara.
I pored svega, za Saru je život na Kosovu i Metohiji i privilegija, jer ovde vidi ”temelje srpskog identiteta”.
Milena Lazarević je iz Štrpca, mesta koje se, kao i mnoge druge sredine sa većinski srpskim stanovništvom, suočava sa nedostatkom sadržaja koji bi mladima obogatili život.
Ona smatra da omladina treba da bude više uključena u procese odlučivanja.
Iako Štrpce ima veliki turistički potencijal, on nije iskorišćen. Teret prošlosti i političke tenzije i dalje dominiraju svakodnevicom. Lošu političku situaciju prati još gora bezbednosna i ekonomska, a sve to zajedno, kako kaže Milena, predstavlja „glavni razlog zbog kojih se, pre svih, pripadnici srpske zajednice opredeljuju na migraciju sa ovih prostora.”
Finansijska neizvesnost i mogućnost zapošljavanja takođe su faktori koji određuju opredeljenje za ostanak ili odlazak, ističe Milena.
„Ja sam imala nesreću i sreću istovremeno, u smislu da mi nije data prilika da radim u državnim institucijama, ali sam istovremeno dobila priliku da se angažujem u civilnom sektoru koji je veoma razvijen“, kaže Milena.
Ukoliko bude imala mogućnosti da ovde radi i živi od svog rada, onda je Milenin prvi izbor, njen rodni kraj.
„U suprotnom mi neće biti mnogo teško, da opet odem u potragu ne samo za boljim životom već i za jednakim šansama, s obzirom da je ovo područje ‘Životinjska farma’, u kojoj su sve životinje jednake, ali su neke jednakije od drugih, ako razumete šta hoću da kažem…“, rekla je na kraju razgovora Milena Lazarević iz Štrpca.
Andrijana Vučinić iz Zupča, kod Zubinog Potoka, kaže da je mnogo izazova koji oblikuju svakodnevni život mladih u njenoj zajednici.
„Tu pre svega mislim na policiju koja donekle nije korektna prema nama. Sa druge strane velika je inflacija, a nema puno mesta za zaposlenje. Mane zajednice su mnogobrojne – ograničena sloboda, zavisnost od drugih, sukob i nesuglasice.“
I pored svega toga, Andrijana pokazuje snagu i odlučnost da ostane u svom mestu.
„Imam svoje ovde, svoju porodicu, društvo, a fali mi posao. Iako sam završila srednju školu, volela bih da se zaposlim negde, ali to je ovde teže. Za to sam da ostanem, jer mislim i nadam se da će se valjda jednog dana nešto promeniti na bolje. Volim svoje mesto, grad gde sam rođena i naš mentalitet.“
Kristina Spasić, studentkinja iz Plemetine, kaže da su mladi ljudi na Kosovu i Metohiji često u nevidljivoj borbi:
„Biti mlada studentkinja koja živi u enklavi u Plemetini znači nositi tišinu koja govori o neizvesnosti, ograničenim prilikama i svakodnevnim izazovima koje često drugi ne vide“.
Kristina ističe da se život mladih u enklavama odvija „u senci brige i strpljenja, između snova o odlasku i vezanosti za rodni kraj.“
Iako, kako kaže, prostor za napredak i da se nešto promeni deluje uzak, ona veruje da će trud, znanje i pripadnost pronaći svoje mesto.
I Milan Stoilković iz Raniluga svedoči o sličnim izazovima. Kaže da je u njegovom rodnom mestu sve manje društva i ljudi.
„S tim i manje uslova za život u Ranilugu. Imamo dom i slobodu kretanja, fali nam više prilike za zapošljavanje. Uvek sam za to da se ostane, ipak sam tu rođen i tu bih stvarao porodicu“, zaključuje Milan.
Većina mladih ljudi iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, žive između odluke da ostanu i pritiska da odu, jer im dešavanja i razvoj situacije, sužavaju prostor da neopterećeni raznim pritiscima, žive svoje mlade živote.
Dok jedni odlaze u potrazi za boljim životom, drugi ostaju, u nadi da će nešto da se promeni ili da će lično moći da promene, pa makar i samim svojim prisustvom.
