Kosovo je postiglo uglavnom ograničen ili nikakav napredak u jednogodišnjem periodu, a to je uglavnom zbog političke polarizacije nastale tokom izbora 9. februara i političkog zastoja nakon njih. Ovo će, manje-više, biti procena Izveštaja o napretku Kosova, koji će Evropska komisija usvojiti u utorak, 4. novembra, kao deo paketa proširenja.
Koha je imala pristup nacrtu izveštaja o Kosovu, u kojem većina poglavlja govori o „ograničenom napretku“, „izvesnom napretku“, a u nekim slučajevima se navodi da „nije bilo napretka“. Kosovo je najviše kritikovano zbog situacije u oblasti slobode izražavanja, gde nije postignut napredak u sprovođenju preporuka iz prethodnog izveštaja, i zbog akcija na severu, koje su, kako se i u ovom izveštaju navodi, bile u suprotnosti sa obavezama Kosova prema EU i sa procesom normalizacije odnosa.
Iz prvog čitanja može se zaključiti da je ovaj izveštaj manje pozitivan od prethodnih izveštaja o Kosovu, u kojima je bilo više napretka. Ali izveštaj neće biti iznenađenje ni za koga, znajući kroz kakav je period Kosovo prošlo od početka ove godine.
„Period koji pokriva izveštaj bio je pogođen podeljenom domaćom politikom i konfrontacionim kampanjama uoči opštih izbora 9. februara 2025. godine. Nakon toga je usledio politički zastoj zbog nemogućnosti ili nedostatka volje političkih stranaka da pronađu izlaz ka uspostavljanju institucija. Vlada je u statusu prelazne vlade od 23. marta, sa samo ograničenim izvršnim funkcijama za obavljanje svakodnevnog posla“, navodi se u nacrtu izveštaja.
U odeljku o odnosima Kosova sa EU, pominje se da građani Kosova sada uživaju u liberalizaciji viznog režima, da je Kosovo takođe usvojilo Agendu reformi u okviru Plana rasta. Međutim, napominje se da Kosovo nije moglo da iskoristi prve isplate, jer nije bilo u mogućnosti da ratifikuje relevantni sporazum sa EU za sredstva i kredite.
Ukidanje mera uslovljeno deeskalacijom na severu Kosova
Takođe se navodi da je tokom ovog perioda došlo do nastavka kaznenih mera EU protiv Kosova, na čijem ukidanju je Komisija počela da radi od maja ove godine.
„Dalji koraci su uslovljeni održivom deeskalacijom na severu. Komisija ima za cilj da dodatno ukine finansijske mere ako se postigne uredan prenos vlasti na severu nakon drugog kruga lokalnih izbora i deeskalacija bude održiva“, navodi se u tekstu.
Veliki deo izveštaja je ove godine posvećen procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, u kom slučaju se ponavlja da je ispunjavanje obaveza iz ovog dijaloga preduslov i za Kosovo i za Srbiju, u procesu evropskih integracija, ali i za koristi od Plana rasta za Zapadni Balkan.
U odeljku o ispunjavanju obaveza, ponavlja se poziv Kosovu da pokrene osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, dok da Srbija prizna kosovska dokumenta i simbole. Od Kosova se traži da pokrene postupak preispitivanjem „evropskog nacrta“ statuta Zajednice.
U izveštaju se navodi da je napredak u normalizaciji odnosa otežan političkom situacijom i na Kosovu i u Srbiji, kao i nedostatkom mera Srbije protiv počinilaca napada u Banjskoj, što se u izveštaju ponavlja kao najveća eskalacija bezbednosti.
Ponavlja se izjava da je odlazak Srba iz kosovskih institucija 2022. godine i njihov bojkot lokalnih izbora u aprilu 2023. godine označio „ozbiljan korak unazad“ u obavezama Srbije prema sporazumima iz dijaloga. Ali se takođe pozdravlja učešće Srba na parlamentarnim izborima 9. februara i na nedavnim lokalnim izborima, koji se smatraju početkom njihovog povratka u kosovske institucije.
„EU ponavlja da povratak kosovskih Srba u kosovske institucije, uključujući pravosuđe i agencije za sprovođenje zakona, mora biti sproveden u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje pravnog okvira Kosova“, navodi se u tekstu.
Angažovanje Srbije protiv Kosova na međunarodnim forumima takođe je kritikovano. Ponovljen je poziv Kosovu i Srbiji da sprovedu obaveze iz Briselskog sporazuma i aneksa za njegovu implementaciju, i da se sa većom voljom angažuju ka normalizaciji odnosa, izbegavajući pritom jezik koji je suprotan duhu normalizacije. Ponovljeno je da „formalnosti“ oko sporazuma ne treba shvatiti kao izgovor za njihovo nesprovođenje.
Nema napretka u pogledu slobode izražavanja
Očekuje se da će Komisija zaključiti da nije postignut napredak u pogledu slobode izražavanja.
„Iako je medijsko okruženje pluralističko, suočava se sa izazovima vezanim za transparentnost vlasništva nad medijima i finansijsku održivost“, navodi se u nacrtu izveštaja i ponavljaju se preporuke iz prethodne godine za poboljšanje uslova za novinare, jačanje profesionalnog izveštavanja i poboljšanje kapaciteta za rešavanje slučajeva napada na novinare.
„Tokom perioda izveštavanja, prijavljeno je 70 slučajeva fizičkih i verbalnih napada, kao i pretnji novinarima, uključujući ometanje novinara i medijskih radnika u obavljanju njihovog posla“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da su „tokom predizborne kampanje, visoki kosovski zvaničnici, uključujući premijera, koristili uvredljiv jezik prema medijima“.
Kosovo je pohvaljeno zbog značajnog ekonomskog rasta tokom perioda izveštavanja. Međutim, napominje se da je trgovina neuravnotežena, sa uvozom koji raste u poređenju sa izvozom.
Najpozitivniji izveštaji ove godine su oni za Crnu Goru i Albaniju, što je razumljivo, jer su ove zemlje kandidati postigle najveći napredak u procesu pregovora o pristupanju. Očekuje se da će najnegativniji izveštaj biti onaj za Srbiju, koja u nekim oblastima nije postigla nikakav napredak, a u nekima je čak i nazadovala. Srbija je takođe kritikovana zbog nazadovanja u pogledu slobode izražavanja, napada na organizacije civilnog društva, nedostatka spremnosti za gonjenje slučajeva ratnih zločina i anti-EU retorike, koju koriste ne samo mediji već i visoki državni zvaničnici.
Očekuje se da će Evropska komisija usvojiti paket proširenja i pojedinačne izveštaje o napretku za svaku zemlju u utorak, 4. novembra, i da će biti objavljeni istog dana.
