Ana je aktivna u obrazovanju i kulturnom životu svoje zajednice, a u razgovoru se osvrnula na brojne izazove, ali i lepotu života u manjoj sredini kao što je mesto u kojem živi sa porodicom.
Na pitanje ko su heroine u mestima u kojim živimo, Ana je istakla da su to pre svega žene koje su u postratnim godinama ostale sa decom i opstale uprkos brojnim teškoćama.
„Mislim da su prave heroine Metohije u stvari, sve one žene koje su u tim posleratnim godinama sa svojom decom bile ovde i mučile neke velike muke, koje su danas mnogo manje, da budemo realni. A sa druge strane, mislim da je njihova najveća pobeda činjenica da njihovi unuci danas šetaju ovim područjima. I mislim da je to najveća sreća prosečne žene iz, recimo, 2005, 2004. godine, kada nije bilo lako biti sa svojom decom u Osojanu, Goraždevcu, Crkolezu i tako dalje“, rekla je Ana, dodajući da je to simbol nade i opstanka.
Kada je pitanje o tome kako izgleda život majke danas u Osojanu, Ana je iskreno podelila da život sa četvoro dece nije lak, ali da donosi brojne prednosti.
„Ja sam mama četvoro dece i bilo bi smešno da kažem da je to sve lagano. Naravno da nije. Međutim, ima određenih prednosti život u Osojanu, pogotovo odrastanje dece u Osojanu. Smatram da su deca mnogo bliža, imaju veću empatiju jedni prema drugima i tako. Mnogo su manje razlike među decom“, kazala je Ana.
S obzirom na to da je posesivna mama, ona naglašava da bi se verovatno mnogo nervirala da su njena deca u okruženju u kojem postoje velike razlike u materijalnim uslovima, što nije slučaj u manjoj sredini kao što je Osojane.
Ana takođe ističe značaj obrazovanja i kulturnih aktivnosti u Osojanu. Kada je reč o obrazovanju, kaže da Osojane ima sve što je potrebno za osnovnu zaštitu i edukaciju.
„Mi, u stvari, imamo sve što je osnovno za jedan, da kažem, pristojan život. Imamo Dom zdravlja, koji uvek pruža osnovnu medicinsku zaštitu, a za sve što je ozbiljnije, dobijamo uput za Mitrovicu, ali to je potpuno okej. Tako ljudi i u većim sredinama idu, u većim gradovima, za veće potrebe i tako dalje. Tako da, okej je to“, naglasila je ona.
Što se tiče kulturnog života, Ana se ponosi onim što su postigli.
„Mi se mnogo trudimo da kulturni život u Osojanu bude na zadovoljavajućem nivou. Mnogo smo zahvalni kulturnom centru iz Gračanice, koji vrlo često dođe kod nas, sa predstavama, filmovima i tako dalje. Pored toga, trudimo se i da mi pružimo što više kulturnih događaja“, rekla je.
Osim toga, naglasila je uspeh bazara koji su više puta organizovali, uz veliki odziv ljudi.
„Na poslednjem bazaru smo sakupili preko 3.000 evra, i to je za nas bilo ogromno iznenađenje. Ispostavilo se da Osojane ne treba potcenjivati, jer je na bazaru prodato više od 50 knjiga, likovnih radova i fotografija koje su deca oslikala i snimila“, ponosno je istakla.
Takođe, Ana je spomenula kako su deca počela da idu na balet u Gračanicu i kako se kulturna ponuda za decu širi kroz različite sekcije i aktivnosti.
Kada je reč o porodičnom životu, Ana priznaje da je teško pronaći vreme za sebe, posebno sa četvoro dece.
„Pa, ja ne znam da li postoji mama sa četvoro dece koja ima dovoljno vremena za sebe. Iskreno, da budemo iskreni, u tom trenutku kada sam odlučila da imam decu, sve svoje želje sam stavila po strani, i to će mi biti sigurno prioritet, sve dok deca ne porastu i mama više nije preko potrebna“, iskreno je podelila.
Ipak, uprkos svakodnevnim izazovima, naglasila je kako svi članovi porodice sarađuju, pa i deca, koja uživaju u ljubavi prema životinjama i radu na farmi ovaca koju ima njena porodica.
„Mi volimo da budemo uz njega. I ja, i deca, i svi imaju nekog svog ljubimca — devojčice mnogo vole mačke, a sinčić voli kučiće. Tako da ih puštamo da razvijaju svoje ljubavi i da učestvujemo u njihovom odrastanju“, dodala je Ana.
Na kraju, Ana se osvrnula na budućnost u manjim sredinama kao što je Osojane, koja je, prema njenim rečima, puna izazova, ali i nade.
„Mislim da moramo biti realni kada je naša situacija u pitanju. Da li je puna izazova? Jeste. Da li je potrebno mnogo truda i rada? Sigurno da jeste. Ali mi smo tu da našoj deci pružimo sve najbolje. Ne sme se odustati, ne volim da čujem kada se ljudi žale, kukaju i tako dalje, jer sve što možemo da promenimo, treba da promenimo. Naša deca vide svet našim očima. Dajte im što više ljubavi i pažnje“, zaključila je Ana, dodajući da se trude da deca što manje vremena provode ispred televizora i da im nude zanimljive i korisne aktivnosti.
