Aleksandar Simović bio je novinar švajcarskog „Media Action International“-a i prevodilac Centra za mir i toleranciju. Deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.
Tog 21. avgusta 1999. godine, Simovića i njegovog prijatelja Albanca oteli su ljudi u crnim uniformama sa crvenim oznakama na rukama i odveli u nepoznatom pravcu. Prijatelj je kasnije pušten, dok se Aleksandru od tada gubi svaki trag. U dokumentima UNMIK-a navodi se da je kidnapovan u kafiću „Pikaso“ u Prištini, gde je bio sa prijateljem, naveo je UNS.
Prema istraživanju UNS-a, u dokumentima UNMIK-a zabeleženi su i detalji o otmici, uključujući svedočenje osobe koja je poslednji put videla Simovića 20. avgusta u džez klubu „Ćafa“. Spominje se i žena koja ga je upozorila da bude oprezan jer je prepoznala pripadnike OVK.
UNMIK je 22. februara 2000. godine tražio informacije o Simoviću od svojih istražnih jedinica, policije, KFOR-a i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Njegov otac, Stevan Simović, rekao je da je Aleksandar bio svedok zločina nad Srbima u Starom Grackom i ubistva Ljubice Vujović, što je moglo biti razlog njegove likvidacije.
U izveštaju UNMIK policije iz juna 2001. godine navodi se da su u šumi kod Glogovca pronađeni ljudske kosti, lobanja i obuća. Porodica veruje da je Aleksandru odrubljena glava i da su pronađeni samo delovi lobanje.
Ubistvo Aleksandra Simovića jedini je od 14 slučajeva ubijenih i otetih novinara na Kosovu koji je EULEX istraživao kao ratni zločin. „To je jedan kroz jedan ratni zločin“, izjavila je 2017. godine šefica EULEX-a Aleksandra Papadopulu, ali nije bilo odgovora da li će se slučaj naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu.
Kidnaperi i ubice do danas nisu pronađeni.
