Za dokumenta koja se trenutno koriste na severu Kosova nakon pre(registracije) vozila, a koja izdaju kosovske i srpske vlasti, traži se političko rešenje, poručuje zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani.
Pitanje slobode kretanja ostaje aktuelno i nakon završetka procesa pre(registracije) vozila sa KM na RKS oznake.
Vozači i vlasnici vozila na severu Kosova i dalje imaju brojne dileme u vezi sa ovim pitanjem, posebno kada je reč o vožnji sa srpskim dokumentima i vozačkim dozvolama, a poseduju automobile registrovane na kosovske tablice. Sa druge strane, postoji bojazan i vlasnika vozila koji voze na ovlašćenja i koji su preregistrovali svoja vozila na gradove u Srbiji.
Zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, kaže da se u vezi sa ovim pitanjem trenutno traži političko rešenje. Ujedno naglašava da policija na severu Kosova još uvek takva dokumenta prihvata, ali da će situacija biti jasnije definisana u narednom periodu.
„Imam informacije da se zamenik premijera (Besnik Bisljimi) zalaže za to i mi ćemo da dobijemo naknadno vreme za odgovor“, kazao je Eljšani na panel-diskusiji „Sloboda kretanja u zamci“ održanoj u prostorijama Centra građanske energije (CEC) u severnom delu Mitrovice, u organizaciji NVO Aktiv.
Dodaje da će građani biti na vreme obavešteni.
„Ono što je važno za ljude koji ovde žive, na celom severu Kosova, da nećemo da radimo nešto a da oni pre toga ne znaju. Za nedelju dana daćemo upozorenje da ljudi znaju kako će posle“, kaže Eljšani.
Ukazuje da policija na severu trenutno toleriše saobraćanje sa mešovitom dokumentacijom, iako, navodi, to nije u skladu sa kosovskim zakonom.
„Zakon kaže da ako ti imaš dokumenta iz Srbije, ne možeš da voziš. Ako imaš vozačku dozvolu iz Srbije, ne možeš da voziš kosovska kola. Ako imaš vozačku dozvolu sa Kosova, ne možeš da voziš kola sa srpskim tablicama. Mi to za sada ne gledamo. Te vozačke dozvole za nas nisu važeće, ali mi vidimo i razumemo. Idemo sa idejom da radimo prema zakonu, ali smo i pragmatični. Mi zasad ne sprovodimo zakon“, navodi Eljšani.
Ponavlja da se u vezi sa ovim pitanjem traži političko rešenje.
„Ja mislim i znam da će političari ovo da srede. Imaćemo neko vreme kako bi građani mogli da dođu do ovih dokumenata. Ljudi neće upasti u nešto što ne znaju. Biće upozoreni ranije“, tvrdi Eljšani.
Potpredsednik Srpske demokratije, Stefan Veljković, saglasan je sa tim da je za ovaj, ali i druge probleme, potrebno naći političko rešenje.
„Saglasan sam da ovo treba da bude politički, a ne policijski proces. Kosovska policija sprovodi ono što naredi kosovska vlada. Izvor problema leži u kosovskoj vladi“, navodi Veljković.
Prema njegovim rečima, ovo pitanje treba rešavati u okviru briselskog dijaloga, ali na transparentan način.
„Izostanak demokratije na Kosovu, konkretno u srpskim sredinama, vlada jedne političke opcije je dovela do toga da su građani raspamećeni. Ne preterujem kad to kažem, jer mi ovde ne znamo šta će dalje da se desi. Iz Prištine je jedna, iz Beograda druga ili nikakva poruka, a iz Brisela treća“, ističe Veljković.
Naglašava da građani ne treba da trpe posledice visoke politike.
„Posledice visoke poltike videli smo do sada. Da se stavi moratorijum zasad, pa onda da se kaže narodu šta dalje“, podvlači Veljković.
Izvršni direktor NVO Aktiv, Miodrag Milićević, podseća na to da tokom procesa preregistracije, građanima nije uporedo data mogućnost da dobiju kosovske vozačke dozvole na osnovu postojećih. Istovremeno ukazuje da na severu Kosova ne postoji licencirana auto-škola.
„Potpuno bi bilo neverovatno da neko sada, posle 20 godina polaže vozački ispit i da pritom nema licenciranu auto-školu na severu, niti postoji zakonska mogućnost da u ovom trenutku, uz postojeću vozačku dozvolu, može da dobije vozačku dozvolu“, kaže Milićević.
Ujedno konstatuje da kada neko napravi saobraćajni prekršaj, u tom slučaju je vozačka dozvola prihvatljiva.
Poručuje da građani nisu krivi i da pitanje slobode kretanja na severu Kosova, kosovska vlada treba da rešava po hitnom postupku.
„Mora da postoji stepen razumevanja od strane kosovske vlade i da nađe rešenje za ovaj problem. Treba rešavati po hitnom postupku“, zaključuje Milićević.
Prema podacima kosovske vlade, od 1. novembra do 14. decembra 2023. godine, 3.405 građana sa severa Kosova svoje srpske tablice zamenilo je kosovskim.
Tokom celog procesa, ukupno 4.210 automobila je preregistrovano na RKS.
Po nekim procenama, do oktobra 2022. godine u opštinama na severu Kosova bilo je oko 10.000 vozila sa registarskim oznakama KM i drugih gradova sa Kosova.
Pitanje promena registarskih tablica koje Srbija izdaje za kosovske gradove, izazvalo je niz kriza u poslednje dve godine, poput izlaska Srba iz kosovskih institucija na severu u novembru 2022. godine, brojnih protesta, barikada…
Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.
Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.
