Srpski lokalni mediji na Kosovu suočavaju se sa sve ozbiljnijom finansijskom neizvesnošću. Bez razvijenog tržišta, sa malo mogućnosti za prihod od oglašavanja i uz sve teže dostupno projektno finansiranje, pojedine redakcije već su morale da smanjuju broj zaposlenih i obim programa, dok neke upozoravaju da bi bez nove podrške mogle biti ugašene.
TV Mir iz Leposavića jedan je od najdrastičnijih primera. Televizija je nekada imala više od 20 zaposlenih, dok danas program održava praktično jedan čovek, uz korišćenje postojeće arhive. Informativni program je ugašen, a sajt se održava zahvaljujući angažovanju jedne osobe.
Sličan trend beleže i drugi srpski mediji. Radio Kim, koji je početkom dvehiljaditih imao između 15 i 20 zaposlenih, danas ima osmoro ljudi. Radio Kontakt Plus je sa nekadašnjih 17 zaposlenih spao na devet, među kojima su četiri novinara, uključujući stažiste.
Za većinu ovih redakcija projektno finansiranje već godinama predstavlja osnovni model opstanka. Međutim, projekti uglavnom traju od šest meseci do godinu dana, zbog čega mediji ne mogu dugoročno da planiraju ni svoje programe ni broj zaposlenih. Dok jedan projekat traje, redakcije već traže sledeći izvor finansiranja, pripremaju dokumentaciju i čekaju rezultate novih konkursa.
Problem dodatno komplikuje činjenica da srpski lokalni mediji na Kosovu gotovo da nemaju razvijeno tržište oglašavanja. Mala srpska privreda nema dovoljno sredstava za marketing, dok, prema svedočenjima predstavnika medija, albanske kompanije uglavnom ne koriste srpske medije za oglašavanje.
Radio Kontakt Plus uspeva da deo prihoda obezbedi od marketinga, ali je njegov udeo u ukupnim prihodima mali. U najboljem periodu iznosio je oko 13 odsto, dok je prošle godine bio manji od četiri odsto. Taj novac, kako navode u radiju, uglavnom može da pokrije osnovne operativne troškove, dok je veoma retko dovoljan za isplatu jedne plate.
Posledice finansijske krize najpre se vide na broju zaposlenih, a zatim i na količini i kvalitetu sadržaja koji redakcije mogu da proizvode. Poseban problem predstavlja odlazak i nedostatak mladih novinara. Nesigurnost zaposlenja, neredovna ili nedovoljna primanja i zahtevni uslovi rada čine novinarstvo manje privlačnim mladima, koji češće biraju sigurnija radna mesta.
Predstavnici medija upozoravaju da se time ne ugrožava samo egzistencija novinara već i pravo građana na lokalnu informaciju. Zatvaranje puta, nestanak struje, problemi u lokalnoj zajednici ili druge svakodnevne teme često nisu dovoljno zanimljive velikim medijima, ali su od neposrednog značaja za stanovnike.
Upravo zbog toga lokalni mediji sebe vide i kao svojevrsni servis građana. Njihovi novinari su na terenu, proveravaju informacije i građanima pružaju podatke koji im mogu biti važni za svakodnevni život.
U kriznim situacijama značaj nezavisnih lokalnih medija dodatno raste. Građani tada traže informacije kojima mogu da veruju, dok novinari istovremeno rade u uslovima finansijske neizvesnosti i bezbednosnih pritisaka. Predstavnici Udruženja novinara Srbije na Kosovu upozoravaju da je, u odnosu na prethodne godine, finansijska situacija sada postala jedan od najvećih egzistencijalnih problema medija.
Zbog toga su predstavnici srpskih lokalnih medija u prethodnom periodu razgovarali sa ambasadama i međunarodnim donatorima, ukazujući na potrebu za dugoročnijim i direktnijim modelima podrške.
Jedan od primera međunarodne podrške je projekat Ambasade Francuske na Kosovu, čiji je cilj bio da podrži nezavisne srpske i albanske medije, očuva medijski pluralizam i integritet informacija, ali i podstakne saradnju novinara iz dve zajednice.
Međutim, predstavnici lokalnih medija ocenjuju da pojedinačni i kratkoročni projekti više nisu dovoljni da bi redakcije mogle stabilno da planiraju budućnost. Jedan od ključnih zahteva jeste dugoročnije finansiranje i neposrednija komunikacija velikih donatora sa malim lokalnim redakcijama.
Jer, kako upozoravaju novinari, pitanje više nije samo koliko jedan medij može da izdrži bez novca. Pitanje je šta se događa sa lokalnom zajednicom kada nestane redakcija koja je svakodnevno prati.
Na Kosovu već postoje sredine u kojima lokalne informacije zavise gotovo od jednog čoveka. Primer Zubinog Potoka pokazuje koliko je ta infrastruktura postala krhka.
Ako se trend nastavi, posledice neće biti samo gašenje radnih mesta i smanjenje programa. Sa nestankom lokalnih redakcija građani bi mogli da ostanu bez novinara koji su na terenu, proveravaju informacije i otvaraju pitanja od neposrednog značaja za zajednicu.
