„Ustav Kosova definiše Kosovo kao multietničko društvo. Računamo na sve aktere da poštuju ovaj princip, primenjuju odgovarajuće zakone i da se u skladu sa tim i izražavaju“, poručila je nemačka ambasada u Prištini za KoSSev, nakon što su zatražili komentar na poslednju polemiku o Zakonu o državljanstvu, u kojoj su pojedini predstavnici PDK-a i AAK-a pitanje ovog prava gotovo isključivo povezivali sa Srbima, bezbednosnim rizicima i ratnim zločinima.
KoSSev se Nemačkoj ambasadi obratio nakon što su PDK i AAK ponovo otvorile pitanje člana 31 Zakona o državljanstvu.
Poslanica PDK-a Ganimete Musljiju (Ganimete Musliu) tvrdila je da ova odredba omogućava sticanje državljanstva „svim Srbima koji su do 1998. godine živeli na Kosovu“, kao i njihovim potomcima, bez obzira na to gde su rođeni i gde danas žive.
Navela je i da se „vrlo dobro zna koji su to Srbi bili i sa kakvim su ciljevima bili na Kosovu“, a pitanje državljanstva povezala je i sa nacionalnom bezbednošću, tvrdeći da „veliki broj Srba“ svakodnevno dobija kosovsko državljanstvo. Za takvu tvrdnju javno nisu predstavljeni podaci o broju odobrenih zahteva, pravnom osnovu ili etničkoj strukturi podnosilaca.
Poslanica AAK-a Time Kadrijaj otišla je dalje, povezujući istu odredbu sa osobama koje su tokom rata počinile ubistva, silovanja i masakre, uz stav da takve osobe ne bi trebalo da imaju pravo na kosovsko državljanstvo.
Pitanje o mogućoj stigmatizaciji Srba
KoSSev je Nemačku ambasadu pitao kako ocenjuje takav jezik, posebno kolektivno povezivanje Srba i njihovih potomaka sa bezbednosnim pretnjama, kriminalom i ratnim zločinima.
Pitali su i da li takva retorika može imati diskriminatorni ili stigmatizujući efekat na pripadnike srpske zajednice koji zakonito pokušavaju da regulišu svoj građanski status i pribave dokumenta, kao i da li bi postupci za sticanje državljanstva morali da se sprovode individualno i bez diskriminacije po etničkoj osnovi.
Ambasada na ova pitanja nije odgovorila pojedinačno.
U odgovoru za KoSSev navela je: „Ustav Kosova definiše Kosovo kao multietničko društvo. Računamo na sve aktere da poštuju ovaj princip, primenjuju odgovarajuće zakone i da se u skladu sa tim i izražavaju.“
„Nemačka će uvek pridavati veliki značaj pravima različitih etničkih zajednica na Kosovu, koja su zagarantovana Ustavom“, dodali su.
Pitanje mogućoj promeni Ustava
KoSSev je Ambasadi postavio pitanje i u vezi sa izjavom Envera Dugolija iz Samoopredeljenja, koji je rekao da bi ova stranka bila spremna da se odgovarajuća ustavna odredba ukloni ukoliko opozicija obezbedi potrebnu podršku za ustavne izmene, uključujući glasove Srpske liste.
Pitali su da li Nemačka vidi razlog za zabrinutost zbog mogućeg uklanjanja ili slabljenja prava koje u Ustavu postoji još od 2008. godine, a odnosi se na bivše stalne stanovnike Kosova i njihove direktne potomke.
Nemačka ambasada ni na ovaj deo upita nije odgovorila posebno, već je ostala pri opštoj poruci o poštovanju multietničkog karaktera Kosova, zakona i Ustavom zagarantovanih prava.
Šta kaže sam zakon
Član 31 Zakona o državljanstvu, koji je u središtu polemike, ne sadrži etnički kriterijum i ne spominje Srbe.
Odredba se odnosi na građane bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i na njihove direktne potomke, bez obzira na sadašnje prebivalište ili drugo državljanstvo.
Isto pravo nije uvedeno novim zakonom 2026. godine. Postojalo je i u prethodnim zakonima o državljanstvu, dok je njegova ustavna osnova prisutna još od usvajanja Ustava 2008. Član 155 je 2012. godine iz prelaznih odredbi premešten u osnovne odredbe Ustava.
KoSSev je odgovore na pitanja o sporu oko državljanstva i mogućim ustavnim promenama zatražio i od više drugih domaćih i međunarodnih aktera, uključujući Srpsku listu, ali do objavljivanja ove vesti oni nisu stigli.
