On je ocenio da pred obe strane i dalje stoji mnogo posla u procesu normalizacije odnosa.
U intervjuu za „Ekonomia Online”, Rudolf je rekao da Kosovo može da preduzme određene korake, među kojima je i sprovođenje sporazuma o uspostavljanju oblika samoorganizovanja za srpsku zajednicu.
„Postoje i određeni koraci koje Kosovo može da preduzme, na primer sprovođenje sporazuma o uspostavljanju nekog oblika samoorganizovanja za srpsku manjinu. Videćemo kako će se to realizovati, ali nesumnjivo predstoji mnogo posla za obe strane”, rekao je Rudolf.
On je naglasio da su potvrđivanje institucija i formiranje vlade sa punim mandatom osnovni preduslovi za napredak Kosova, ali je ocenio da se evropski proces poslednjih godina odvija presporo.
Prema njegovim rečima, među narednim koracima trebalo bi da bude usvajanje zakonskih akata koji bi omogućili korišćenje sredstava iz Plana rasta za Kosovo.
Rudolf je naveo da fokus ne bi trebalo da bude na razlozima dosadašnjih kašnjenja, već na budućim koracima i unapređenju procesa evropskih integracija.
„Potrebno je da vidimo jasnu posvećenost od strane Kosova i njegove novoizabrane vlade. Štaviše, postoje koraci koje mora da preduzme i Evropska unija, poput prosleđivanja zahteva za članstvo Evropskoj komisiji, kako bi se omogućilo dalje odvijanje procesa”, rekao je nemački ambasador.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Rudolf je istakao da Evropska unija ne vrši pritisak, već posreduje u procesu i očekuje angažovanje obe strane.
Kao jedan od konkretnih koraka naveo je održavanje sastanka na visokom nivou između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije.
Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom postignut je u okviru Prvog briselskog sporazuma 2013. godine, dok su dodatni principi dogovoreni 2015. godine. Njegova primena i pojedini elementi potvrđeni su i kasnijim sporazumima u procesu dijaloga, podseća Ekonomia Online.
