Mnogobrojne porodice još uvek ne znaju kakva je sudbina zadesila njihove najbliže koji su nestali ili kidnapovani tokom sukoba na Kosovu pre skoro četvrt veka.
Milenkovići iz Prištine i Ristići iz Kosova Polja, tragaju za istinom 24 godine.
Pripadnici nekadašnje OVK, četiri muškarca albanske nacionalnosti, upali su u kuću Milenkovića 2. avgusta 1999. godine.
Tada su ubili Momčila, kidnapovali njegovog mlađeg sina Svetomira, a ćerku Jorgovanku maltretirali i silovali u prisustvu njene osmogodišnje ćerke.
Iz kuće su odneli novac, zlato i druge dragocenosti.
Za ubistvo Momčila Milenkovića na šest godina osuđen je njihov komšija Burim Dibrani, koji je tada imao 18 godina.
„Bio je u zatvoru, pa je pušten na slobodu, nije dokazan zločin za koji su ga teretili. Dobio je drugo, tj. lažno ime, pa je prebegao u Francusku. U Parizu je uhapšen i vraćen nazad, suđenje je počelo 2005. godine. Osuđen je na šest godina – odležao tri godine i pušten na slobodu, navodno nije znao šta je radio“, kazao je za RTS Budimir Milenković, sin zadavljenog Momčila.
Sestra Jorgovanka, koja je preživela mučenje, izgubila je vid i pre nekoliko godina preminula, a brata Svetomira nikada nisu pronašli.
Gordana Ristić iz Kosova Polja i dalje traži svoga sina Davora, koji je nestao 22. juna 1999. godine.
Nadajući se da će opet videti sina, dala je 8.000 tadašnjih maraka Albancu koji je obećao da će joj vratiti Davora, ali pošto je uzeo novac nikada se više nije pojavio.
„Mlade nisu maltretirali da bi sačuvali organe za vađenje. Vodili su ih na brod, tu ih je helikopter dovozio, njima su na živo sekli organe. Ne znamo šta da radimo, makar kad bi nam kosti dali, da znam da sam ga sahranila“, rekla je Gordana Ristić.
Molila je KFOR, UNMIK i Crveni krst za pomoć, ali uzalud. Davor se nikada nije vratio kući.
Ona je izgubila i devera Milutina Ristića, koji je zaklan u Slovinju.
Zato je godinama aktivna pri Udruženju kidnapovanih i nestalih.
Međutim, njen rad je otežan otkad Udruženje nema kancelariju, pa je njena malena soba ujedno i radna prostorija.
