Tom prilikom su, prenosi agencija Beta, ocenili da je i sada slična amosfera kakva je bila u vreme zločina i poruku da novinari, koji rade u interesu javnosti, moraju stalno da se bore i pružaju otpor inače će Srbija biti „spaljena zemlja“ bez slobodnih medija.
„Ubice nisu kažnjene, ni 27 godina od zločina. Okrivljeni su oslobođeni uz bitnu povredu postupka, u njihovu korist, oni tuže Fondaciju Slavka Ćuruvije zbog saopštenja o toj sramnoj presudi“, rekao je potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), karikaturista Marko Somborac.
Upozorio je da „na terenu organizovane horde kriminalaca i ubica jure novinare koji rade u javnom interesu, uz prećutnu saglasnost ili direktno saučešništvo državnih institucija, dok se kritički mediji guše smenama njihovih urednika“.
„Moramo da se izborima za našu profesiju“, zaključio je Somborac.
Potpredsednica Udružena novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević konstatovala je „zastrašujuću pojavu u našem društvu – nekažnjivost za ubistva novinara“.
„Sem toga, užasavajući su pokušaji da se ta nakažnjivost normalizuje, da u jednom trenutku ovo društvo mirno prihvati da je sasvim u redu da se nikad ne sazna ko je ubio novinare, ni naručio ta ubistva“, istakla je Milošević, podsetivši i na slučajeve Dade Vujasinović i Milana Pantića.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić nagalasio je da 27 agenata Državne bezbednosti pratilo Ćuruviju i Branku Prpu, što se završilo njegovim ubistvom na Uskrs.
„Postojala su obećanja, kad su se desila promene, da će se prvo otkriti njegove ubice. Pojavio se dosije ‘Ćuran’ koji je jasno govorio ko je ubio Slavka – Državna bezbednost, ali obećanje nije ispunjeno“, rekao je Matić
Prema njegovim rečima, danas imamo ono što je viđeno 1998/99 godine: „surove napade na novinare, kao i dugi nasrtaj na medijsku kuću N1 sa istom idejom kakva je nekad bila da se zatvori Dnevni telegraf“.
Predstavnici novinarskih udruženja položili su vence na mestu gde je ubijen Ćuruvija, sa porukom na lenti – „bez pravde nema slobode“ i upalili sveće kraj table na kojoj piše šta se desilo.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, u haustoru zgrade gde je živeo u ulici Svetogorskoj, u centru Beograda.
Tužilaštvo tvrdi da je to učinjeno po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti.
U optužnici je dat detaljan opis ekonomskog uništavanja Ćuruvijinih novina „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“, neposredno pred ubistvo, kažnjavanjem po tadašnjem zakonu o informisanju, u vreme kada je ministar informisanja bio sadašnji predsednik države – Aleksandar Vučić.
Takođe je u optužnici iznet deo prisluškivanih razgovora Ćuruvije iz kojih se saznaju njegovi poslovni planovi i politički kontakti.
