Istovremeno je, upozorio da ključni izazov ostaje sprovođenje dogovora, uz poruku da srpska zajednica mora biti blisko konsultovana u tom procesu.
Orav je govorio i o Zakonu o strancima, sudbini Univerziteta u Severnoj Mitrovici, dijalogu, poverenju, ali i o tome zašto i Srbi i Albanci odlaze sa Kosova.
VIDEO: Radio Kim
„Nadam se da će 14. mart ući u istoriju Kosova, jer verujem da je to vrhunski domet – taj dogovor između Vlade i Evropske unije. Video sam reakcije javnosti i izgleda da su svi zadovoljni ovim dogovorom. Pre svega, zadovoljna je Vlada. Čuli smo i da je srpska zajednica, da ne kažem najsrećnija, ali da prihvata ovaj dogovor. Smatram da je to dobar sporazum i za Kosovo i da predstavlja značajan uspeh“, rekao je Orav.
Naglasio je da uvek ostaje pitanje implementacije, odnosno sprovođenja svega toga, prenosi Kosovo Onlajn.
„Hajde da vidimo kako će se to razvijati. Tek su prvi dani i prve nedelje. Specijalni predstavnik Evropske unije, gospodin Sorensen, pomenuo je planove premijera Kurtija u vezi sa integracijom paralelnih struktura u zdravstvu i obrazovanju. Takođe je naglasio da ne bi trebalo da bude prekida u pružanju tih usluga i da ako u nekom trenutku to počne, da je potrebno vreme za sve to i da bi ovdašnja srpska zajednica trebalo da bude konsultovana, i to u veoma bliskoj saradnji sa specijalnim predstavnikom Evropske unije i u okviru dijaloga“, naveo je on.
Uzimajući u obzir sve dogovore koji su već postignuti tokom dijaloga, ocenio je da ovaj sporazum predstavlja dogovor među ljudima uključenim u proces.
„Ako postoji nešto što je ranije dogovoreno, to treba uzeti u obzir, ali ne mogu da ulazim u detalje“, dodao je odlazeći ambasador EU.
Bez potpisanog sporazuma
Ukazao je da se dogovori mogu ostvariti na različite načine.
„Kada kažemo sporazum, ljudi često zamišljaju da nekoliko ljudi sedi za stolom, pregleda dokumenta i na kraju ih potpiše. Međutim, različiti sporazumi i dogovori mogu se ostvariti na različite načine. U ovom slučaju nije bilo ničega pisanog. Premijer Kurti je govorio o onome što je ranije dogovoreno, a gospodin Sorensen je takođe pričao o prethodno dogovorenom“, objasnio je Orav.
Ekspertska grupa
Odlazeći ambasador EU kazao je da se nakon drugog odlaganja pune implementacije Zakona o strancima 15. januara, ekspertska grupa redovno sastajala. U toj grupi su bili eksperti iz Vlade Kosova i iz ambasada zemalja Kvinte.
„Takođe, u međuvremenu su održana dva sastanka između premijera Kurtija i ambasadora akreditovanih na Kosovu, gde se razmatrao proces i gledalo šta još treba da se uradi i kako dalje. Ovo je bio sporazum između Evropske unije i Vlade Kosova. U radnoj grupi bili su predstavnici Vlade Kosova i ambasada zemalja Kvinte. Radi se o kosovskom zakonu i bavimo se njegovom primenom. Evropska unija ne pristupa sa pozicije da nekoga uči „odozgo“ kako da sprovodi zakon. Zakoni su usvojeni i treba da se sprovode – i to je to. Ishod ovog sporazuma jeste da Vlada Kosova ima mogućnost da u potpunosti sprovodi ovaj zakon“, naveo je.
Istakao je da su identifikovani određeni izazovi i pitanja koja zahtevaju dodatne korake.
„Na primer, srpske lične karte treba da budu prihvaćene za registraciju određenih građanskih statusa, kao što je brak. Očekuje se da neće biti ometanja niti prekida u funkcionisanju zdravstva i obrazovanja. Srbija će takođe raditi na tome. Važno pitanje su i boravišne dozvole. Očekuje se da Vlada Kosova ima spisak ljudi koji rade u tim institucijama, kako bi se stvorili tehnički uslovi za izdavanje tih boravišnih dozvola. U međuvremenu, Piter Sorensen, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog, razgovarao je sa predstavnicima u Beogradu. Ja sam lično bio u kontaktu sa političkim liderima Srba sa Kosova i informisao ih o onome što je Vlada Kosova zaključila 14. marta“, rekao je on.
Mehanizmi implementacije
Orav je istakao da je bilo uspona i padova u interakciji između Kosova i Evropske unije, ali da kao predstavnik EU može da kaže da oseća poverenje i veru prema Vladi Kosova i prema srpskoj zajednici i njenim liderima
„Najvažniji mehanizam je poverenje. Bilo je uspona i padova u interakciji između Kosova i Evropske unije, ali kao predstavnik EU mogu da kažem da osećam poverenje i veru prema Vladi Kosova i prema srpskoj zajednici i njenim liderima. Ako postoji posvećenost i ako postoje obaveze, i ako nam je nešto obećano, verujem da postoji namera da se to sprovede u dobroj veri. Ne bih govorio o tome šta će se desiti ako neko ne ispuni obaveze. Videćemo. Ali snažno se nadam da će sve strane uključene u ovaj proces implementirati ovaj zakon i raditi u pravcu boljeg, multietničkog Kosova“, naveo je on.
Ukazao je da je dogovor u vezi Zakona o strancima pozitivan korak, ali da je prvo potrebno da se ljudi prijave za te boravišne i radne dozvole.
„Ovo je dobar i pozitivan korak, ali prvo je potrebno da se ljudi prijave za te boravišne i radne dozvole. To će se raditi u skladu sa listom koja bude dostavljena Vladi Kosova. Trenutno takav spisak ne postoji. Hoću da ohrabrim sve koji su zaduženi za te liste da ih predaju vladi. Spisak se pravi kako je dogovoreno, proces ide preko moje kancelarije, a zatim ga prosleđujemo Vladi. Ovaj sporazum nije detaljno pokrio sve pojedinačne slučajeve, jer se pre svega odnosi na punu implementaciju Zakona o strancima, uz još dva dodatna koraka: priznavanje ličnih karata i boravišne dozvole za studente i zaposlene u obrazovanju“, istakao je on.
Univerzitet u Prištini nije taj koji može da donesi odluke o tome šta će se desiti sa univerzitetom u Mitrovici
Komentarišući situaciju u vezi univerziteta u Severnoj Mitrovici kazao je da Univerzitet u Prištini nije taj koji može da donesi odluke o tome šta će se desiti.
„Što se tiče univerziteta, postoji pismo koje je upućeno, ali samo pismo nije odluka. Postoji zakonska procedura i videćemo kako će se stvari razvijati. Univerzitet u Prištini nije taj koji može da donesi odluke o tome šta će se desiti sa Univerzitetom u Mitrovici. Da postoji zvanična odluka, to bi bila druga stvar, ali ponovo, ne postoji zvanična odluka, a kada govorimo o zdravstvu i prosveti, to je pitanje za mog prijatelja i kolegu Sorensena. U međuvremenu, kada je Piter Sorensen govorio o integraciji obrazovanja, naglasio je da je za to potrebno vreme, da ne sme biti prekidanja i da su neophodne konsultacije sa lokalnom srpskom zajednicom, i kroz dijalog“, kazao je.
Ko garantuje implementaciju sporazuma
Na pitanje ko će garantovati implementaciju sporazuma rekao je da je važno da Vlada pruži sve mogućnosti za sprovođenje procesa, ali i da postoji i mehanizam praćenja.
„Garancija je ono što su javno izneli premijer Kurti i predstavnici Evropske unije. To je saopšteno pred kamerama. Rok od tri meseca postoji, možda bi neko rekao da nije dovoljan. Važno je da Vlada pruži sve mogućnosti za sprovođenje procesa. Postoji i mehanizam praćenja. U mom timu postoji i tim za slobodu kretanja, i oni su spremni da prate i nadgledaju razvoj situacije. Ranije se dešavalo da ljudi ne dobiju odgovore ili da budu odbijeni bez obrazloženja kada se prijave za dokumente. Sada je jasno naglašeno da mora postojati pisani trag – svaki zahtev mora imati odgovor, a svako odbijanje mora biti obrazloženo. Očekuje se efikasnije funkcionisanje administracije, iako je jasno da je reč o birokratiji koja zahteva strpljenje. Tako je svuda u svetu. Ako je nešto pogrešno, nadamo se da može biti popravljeno i da ovaj proces može teći glatko“, rekao je Orav.
Zajednica srpskih opština
Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština naveo je da EU ne može beskonačno čekati.
„Zajednica srpskih opština nije nestala. Možda se sada manje pričao tome, ali to je obaveza koju je Vlada Kosova preuzela i ona ostaje. Pitanje je kako će se to sprovesti u praksi. EU već dugo ima stav da se statut pošalje Ustavnom sudu, ali to se nije desilo. Ne možemo beskonačno čekati. Potrebno je pronaći praktična rešenja kroz dijalog. Ne znam detalje, to je pitanje za gospodina Sorensena“, kazao je odlazeći ambasador EU.
Rešavati kroz dijalog
Dodao je da Evropska unija želi da zdravstvene i obrazovne strukture opstanu, ali i da njihov status treba da se rešava kroz dijalog.
„Evropska unija želi da zdravstvene i obrazovne strukture opstanu, ali njihov status treba da se rešava kroz dijalog. To su složena pitanja koja zahtevaju vreme, analize i razgovore između različitih aktera. Nema brzih rešenja. Važno je da postoji direktna komunikacija i da se problemi rešavaju kroz saradnju. Evropska unija je spremna da pomogne, ali ključnu ulogu imaju lokalne institucije i zajednice“, istakao je on.
Direktna komunikacija
Ukazao je da je potrebna direktna komunikacija između srpske zajednice i vlade.
„Ministar Krasnići je pozvao srpske gradonačelnike na sastanak i njima nije bilo lako da se odazovu. Mnogo smo radili na tome mi diplomate. Gradonačelnici su imali hrabrosti i odlučnosti da odu na sastanak. Potrebno je da vlada ima poverenje srpske zajednice. Ne možemo da rešimo sve probleme u svetu, pa ni na Kosovu. Važno je da imamo direktnu komunikaciju i da rešavamo te stvari direktno. Snažno bih ohrabrio kosovsku vladu i gradonačelnike da nastave sa kontaktima“, naveo je.
Zasluženo ukidanje mera EU, okrećemo novi list sa Kosovom
Komentarišući ukidanje mera EU kazao je da je to bila ispravna odluka.
„Ako je 27 članica odlučilo da se ukinu mere, smatraju da je Vlada Kosova zaslužila da se te mere ukinu. Ako očekujete da kažem da je to pogrešno, to znači da idem protiv 27 zemalja. Naravno, bila je ispravna odluka da se ukinu mere. Čak i sankcije protiv Rusije i Belorusije su šestomesečne i moraju da se obnove“, rekao je Orav.
Ocenio je da je „ono što se desilo sa Kosovom bila vanredna situacija“.
„Bio nam je potreban konsenzus da se ukinu mere i nikada nisam video tako nešto sa drugim zemljama. Bili su lokalni izbori, inkluzivni i demokratski; Srbi su preuzeli opštinske zgrade iz kojih je uklonjena policija. Naravno, uvek ima problema, možda postoji još jedan problem koji nismo uzeli u obzir. Mislim da nije fer, ali finansijske mere su ukinute i potpuno je ispravna odluka. Spremni smo da okrenemo novi list sa Kosovom. Mere su ukinute i tačka. Da uvedemo nove mere, potreban je ponovo konsenzus, i vrlo je teško da se tako nešto desi“, kazao je on.
I Srbi i Albanci odlaze sa Kosova
Istakao je da i Srbi i Albanci odlaze sa Kosova i da je zato važno da Kosovo ima jasnu viziju i mogućnosti da se kreće ka EU.
„Kada je Kosovo dobilo nezavisnost, bilo je jasno da je ovo multietničko društvo. Znam da mnogo Srba odlazi, mnogo i Albanaca, i razlozi su različiti. Zato je važno da Kosovo ima jasnu viziju i mogućnosti da se kreće u smeru EU. Imam razloga da verujem, nakon sastanka od 14. marta, da postoji više volje u vladi da se ide u tom smeru. Sada predsednik nije izabran i možda ćemo imati prevremene izbore i kampanju. Premijer ima mogućnost da povuče ručnu i on je dosta pod pritiskom i kritikama opozicije. Čuo sam da je bilo pozitivnih izjava i Vučića o ovom dogovoru, a on je pod pritiskom opozicije. Imam osećaj da srpska zajednica želi da krene napred. Postoji mogućnost da se zemlje zapadnog Balkana kreću napred. Vidite šta se dešava po svetu i bitno je da ih približimo što je više moguće EU“, naveo je on.
Pitanje za Srbe, a ne za EU, zašto ih nema u gradovima na Kosovu
Odgovarajući zašto, osim u Severnoj Mitrovici, nakon 1999. godine nema Srba u urbanim sredinama na Kosovu, Orav je kazao da to nije pitanje za EU.
„Mislim da je to više pitanje za same Srbe nego za EU. Ako postoji volja da se živi u drugom mestu, inicijativa treba da dođe od njih. Tokom prethodnih 19 meseci to pitanje se nikada nije pojavilo na mom stolu i ne vidim kako bi EU trebalo da se bavi time“, rekao je on.
EU podržava bilo koju odluku Ustavnog suda
Takođe je komentarisao i odluke Ustavnog suda koje su često kritikovane u javnosti.
„Stav EU je jasan. Ako je sud odlučio, odluka mora da se sprovede. Tačka“, izričit je Orav.
