Ona se danas u Prištini sastala sa liderima političkih stranaka, iza zatvorenih vrata.
Rekla je da su se neki od lidera stranaka izrazili da ne mogu da stvore većinu, a neki da žele vremena da razmotre mogućnost predlaganja novog mandatara.
Ponovila je da je njena dužnost da „da sve od sebe da izbegne izbore“.
„Sve mogućnosti za sprečavanje izbora moraju biti iscrpljene“.
„Nije postojala potpuna jednoglasnost oko toga da li može biti još jedan mandatar ili ne. Tražila sam put uz saglasnost stranaka da se nastavi sa budžetom i Planom rasta. Nije bilo spremnosti velikog broja da se nastavi sa budžetom, ali sam predložila da razmotrimo druge ustavne opcije, a to je produženje budžeta kako građani barem do 31. marta 2026. godine ne bi bili u situaciji da nemaju plate i socijalnu pomoć. Ovo pitanje su neki razmatrali, biću u kontaktu sa strankama ako postoji takva mogućnost“, rekla je ona.
Osmani je zatražila razmišljanje od lidera političkih stranaka u slučaju da ne bude drugog mandatara.
„Predsednik Samoopredeljenja je zatražio da se ponovo sastane sa mnom pre isteka roka od 10 dana i nakon konsultacija unutar stranke, izaći će sa predlogom ili ne, ali imamo ustavnu obavezu da poštujemo rokove. Uz vreme, izgubili smo i mnoge mogućnosti za našu zemlju“.
Osmani je dodala da je na sastanku pomenuto i pitanje izbora predsednika, i potencijalno ponovnog izlaska na birališta.
„Ovo pitanje su pokrenuli neki od učesnika kako bi upozorili na situaciju sa kojom bismo se mogli suočiti kao zemlja. Recimo da su izbori u decembru, onda je potrebno nekoliko meseci dok ne dobijemo institucije, a čim dobijemo vladu, odmah u odsustvu kvoruma od 2/3 zemlja odmah ide na nove izbore zbog neuspeha predsedničkih izbora. Takva situacija je pomenuta da bi se upozorilo da bismo mogli imati dva izbora u naredna 3-4 meseca, što je ozbiljna situacija ne samo za CIK, već i kao situacija u kojoj građani neće imati institucije duži vremenski period“, rekla je ona.
U međuvremenu, rekla je da postoji volja stranaka da se omogući da izbor predsednika bude direktan od strane naroda.
„Razmatrana je i mogućnost da predsednika bira narod. Nema funkcionalnog smisla izlaziti na izbore za parlament i vladu zbog neuspeha predsedničkih izbora. Videla sam veliku volju da se ide na direktne izbore od strane naroda.“
Osmani: Kurti ne može biti dva puta izabran za mandatara
Osmani je rekla da, na osnovu prethodnih odluka Ustavnog suda, predsednik mora da imenuje još jednog mandatara po drugi put. U ovom slučaju, kako je rekla, Aljbin Kurti ne bi mogao ponovo da bude izabran za premijera.
„Samom činjenicom da se pominje još jedan mandatar, naše tumačenje je da je potreban još jedan mandatar. Da li mi to deluje logično i pravedno? Uopšte ne. Ali da li je to realnost? Da. I moramo poštovati ovu realnost“, rekla je.
Da bi prevazišla krizu, Osmani predlaže produženje budžeta
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, predložila je produženje budžeta kako bi se izbegla kriza plata zaposlenih u javnom sektoru.
Ona je rekla da nije bilo spremnosti lidera stranaka da se nastavi sa nacrtom budžeta koji je u petak odobrila aktuelna kosovska vlada.
Osmani je dodala da je njen zahtev za produženje budžeta u skladu sa ustavom.
„Tražila sam put uz saglasnost stranaka da se nastavi sa budžetom i Planom rasta. Nije bilo spremnosti velikog broja da se nastavi sa budžetom, ali sam predložila da razmotrimo druge ustavne opcije, a to je produženje budžeta kako bi se građani barem do 31. marta 2026. godine suočili sa situacijom u kojoj nemaju plate i socijalnu pomoć. Ovo pitanje su neki razmatrali, biću u kontaktu sa strankama ako se ukaže takva prilika“, rekla je.
Osmani je rekla da nakon zabrinutosti oko procedura za usvajanje Nacrta budžeta od strane Vlade Kosova i neslaganja stranaka oko njega, ona to može shvatiti kao obavezu i nastaviti sa produženjem budžeta i Planom rasta kao zakonima u Skupštini.
„Stoga je moj predlog bio da, prema članu 79 Ustava, ako se ne slažu da se ovo pokrene kao zakonodavne inicijative od strane vlade, onda ja treba da preuzmem tu obavezu i kao predsednica, nastavim sa produženjima budžeta i Planom rasta kao zakonima u Skupštini, pošto nemam ograničene nadležnosti i tako nešto je priznato kao pravo predsednice.“
