Upozorio je i na pokušaje istorijskog revizionizma, odnosno nastojanja da se svetinje SPC predstave kao albanske. „Kada vlast podržava revizionizam, ne možemo da se osećamo dobrodošlo“, rekao je otac Andrej na konferenciji „Društvena kohezija u podeljenim društvima“, prenosi Radio Kim.
Iguman manastira Crna Reka i profesor na Prizrenskoj bogosloviji, otac Andrej, kaže da „određeni događaji i poruke koje se šalju u javnoj sferi“ od strane visokopozicioniranih političara otežavaju život Srbima i samoj crkvi.
„Parohijski sveštenici imaju jasne i precizne podatke o tome da se broj Srba na Kosovu smanjuje, dakle naša zajednica nestaje. Smanjuje se učešće u ovom društvu, kako u procentima, tako i u realnim brojevima. Iako ne možemo za to kriviti samo represiju društva, institucionalni pritisak koji postoji u velikoj meri je za to odgovoran.“
Pokušaji revizionizma opasni
Kao jedan od problema, otac Andrej je naveo da posebno zabrinjava promovisanje revizionističke istorije.
„Prvenstveno, ono što nas brine jeste promovisanje revizionističke istorije, kojom se tvrdi da su srpske pravoslavne svetinje i manastiri zapravo albanske svetinje i manastiri. To je za nas veoma opasno, iako je sa naučne tačke gledišta gotovo smešno — kad ne bi bilo tragično. Ljudi, čitajući to, mogu da pomisle da je to istina, pa nije neobično što nas u nekim slučajevima vide kao okupatore. Iako je poznato da, ako bilo ko makar malo zagrebe kroz istoriju i tradiciju — govorim i o Albancima — može videti da su ti odnosi veoma duboki i da je albanski narod često uvažavao srpske pravoslavne svetinje i branio ih upravo kao srpske pravoslavne svetinje.“
Otac Andrej je kazao da je jedan od problema i kupovina srpske imovine, naglasivši da se za srpsku zemlju plaćaju neobično velike sume na, kako je naveo, strateški važnim mestima za srpski narod.
„Voleli bismo da se nadležne vlasti malo dublje pozabave time odakle dolaze ta sredstva i na koji način su stečena. Mislim da bi tu mogli da otkriju mnogo toga zanimljivog za organe gonjenja.“
Ponovio je da se Srbi kao zajednica osećaju veoma ugroženo. „Naša zajednica se oseća veoma ugroženo i ja vas molim da nas razumete. Ne možemo da govorimo spokojno i opušteno u situaciji kada vidimo da praktično nestajemo sa Kosova, a u javnoj sferi nikada nećete čuti da su Srbi važan deo mozaika naroda, istorije, kulture i religije koji ovde odvajkada postoji. Pokažite mi jedan primer da je neko to rekao. Registrovali smo kod vrlo visokih autoriteta na Kosovu neku vrstu potrebe da se SPC stavi u kontekst kršenja zakona, ugrožavanja mira i stabilnosti, a ništa ne bi moglo da bude dalje od istine. Naš episkop Teodosije nikada nije davao političke izjave niti je pokušavao da doprinese nerazumevanju i podelama — osim kada je to bilo neophodno. 2018 godine, kada je postojala opasnost od podele Kosova, SPC je, na čelu sa episkopom Teodosijem, snažno ustala protiv toga“, kazao je Andrej, ističući da su zbog toga bili napadani.
Nedostatak empatije
Iguman manastira Crna Reka ocenio je kao štetne i neosnovane optužbe na račun SPC u vezi sa napadom u Banjskoj 2024. godine.
„Svi dokazi koje su pribavili i Kosovska policija i Euleks govore suprotno — da ni sama crkva, ni manastir Banjska nisu imali nikakve veze sa tim događajem. Naprotiv.“
Primetan je, kazao je, i nedostatak empatije u javnoj sferi, ali i među verskim liderima — niko od njih nije javno ustao protiv revizionističkih narativa niti ih kritikovao.
Otac Andrej je na panel-diskusiji „Uloga verskih lidera u društvenoj koheziji“ učestvovao zajedno sa prof. dr Isljamom Hasanijem, dekanom Fakulteta islamskih studija, i dr don Mikelom Sopijem iz Katoličke crkve na Kosovu.
