Parastos u manastiru Gračanica služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje sveštenstva i monaštva. Nakon parastosa okupljeni su prošetali do Doma kulture Gračanica i instalacije „MISSING“ gde su položili bele ruže.
Centralno obeležavanje martovskog pogroma, odnosno komemorativna akademija, pod nazivom „Pogrom – Nagrađeni zločin“, održana je u Domu kulture Gračanica.
Komemorativna akademija počela je minutom čutanja za stradale u požaru u diskoteci u Kočanima u Severnoj Makedoniji, javio je RTV Kim.
Teodosije: Sećanje na martovski pogrom kao temelj za bolju budućnost
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije podsetio je da je prošla 21 godina kako se svakog 17. marta okupljamo u molitvenom sećanju na tragične događaje iz 2004. godine.
“U samo dva dana stradali su mnogi, preko hiljade njih je pretrpelo povrede, dosta ih je ostalo bez svojih domova i mnoštvo je naših svetinja bilo uništeno ili teško oštećeno. Ono što su naše generacije stvarale vekovima, naše crkve i manastiri porušeni su, a stotine domova u pustoš i u zgarište pretvoreni”, kazao je on.
Napomenuo je da sećanje i pamćenje tih teških dana nije vraćanje u prošlost već, kako je naveo, temelj na koji gradimo bolju istinsku budućnost.
“Naše sećanje na martovski pogrom je istovremeno i molitveno pominjanje onih koji su izgubili živote, domove i imovinu, sećanje na naše svetinje i raskopane grobove, ali i naše svedočenje, da naša žrtva, koliko god nama izgledala teška i nepravedna nije bila uzaludna. To je i poruka, da mi danas i ovde moramo biti još snažniji u duhovnom i narodnom jedinstvu koje jedino možemo da gradimo na kamenu temeljcu koji je Hristos”, istakao je mitropolit raško-prizrenski.
Lične priče o tragičnim događajima 17. marta 2004. godine
Dragan Spasojević iz Kosovske Mitrovice, koji je 17. marta izgubio oca Borivoja, opisao je šta se tog dana dešavalo u ovom gradu.
“U jutarnjim časovima, grupa od par stotina Albanaca je prešla u severni deo Mitrovice i počela je da demolira obližnje lokale, da napada ljude, da puca. Mešutim, veoma brzo, zahvaljujući čuvarima mosta i narodu koji je bio okupljen tu, oni su pobegli u južni deo Kosovske Mitrovice. Kao revolt na to ali i dela scenarija koji su nam oni pripremali, ubrzo zatim su počeli rafali po okupljenim građanima u Kolašinskoj ulici. Automatsko oružje koje su imali ljudi koji su pucali, odnosno teroristi koji su pucali na nas, stiglo je bolničkim kolima. Ubrzo posle tih rafala pogođena je Jana Tučev, žena koja je u tom trenutku bila trudna. Bila je na svojoj terasi gde je gledala svoja posla, nakon čega je ubrzo preminula. Nakon toga, kad god bi se začuli rafali, bio je postavljen snajperista kod Tri solitera, tada smo imali preko 33 ranjenih, među njima je bio i moj otac koga je snajperista pogodio u srce“, naveo je Spasojević.
FOTO: RTV Kim
Dragan Ćirković, čija je kuća spaljena 17. marta u Kosovu Polju, istakao je da je danas težak dan za njegovu porodicu.
„Kao mlad momak sedeo sam sa roditeljima u kući i pažljivo pratio situaciju koja se dešava oko nas. U 19.15 časova je nestala struja, 19.20 časova nestala je voda. Sve moguće stvari koje su mogli da ugase oni su ugasili. Smirivao sam roditelje, računajući da će sve to proći, jer računam, policija staje ispred naše kuće i sve će biti kako treba. Oni su tu da nas zaštite. Međutim, suprotno od toga. Pala je jedna bomba, druga bomba, počela je kuća da gori. Pošto nije bilo vode, struje, zadesila se šerpa mleka kojom sam ugasio kućni prag. Nakon 15 minuta, spakovao sam roditelje i izašao do susednog sela. Nakon pola sata gledao sam svoju kuću kako gori“, podsetio se Ćirković.
Slađana Denić, koja je do martovskog pogrom živela u Livadskom naselju u Kosovu Polju, navela je da nikada neće zaboraviti miris paljevine.
„Tog 17. marta nismo ni slutili da će naredno jutro osvanuti bez svega što smo imali. Kuće su gorele, suprug i ja smo se pogledali i bez reči shvatili da moram da odemo. Porodica Milić nas je primila u svoj dom kada nismo imali kuda. Bili su spremni da podele sa nama sve što su imali i mi smo im na tome zauvek zahvalni. Sledećeg jutra, suprug i ja smo stajali pred zgarištem koje je nekada bilo naš dom, a sada su ostali samo crni zidovi i žar, kuća je tinjala, a za one koji su nas proterali ni to nije bilo dovoljno. Kasnije su je ponovo zapalili, uništivši sve poslednje ostatke našeg porodičnog doma“, rekla je Denić.
Novinar RTV Puls iz Gornjeg Kusca Jovan Simić bio je svedok dešavanja 17. marta 2004. godine u Kosovskom Pomoravlju.
„Tog dana izvršeno je ubistvo srpskog profesora i njegove majke. Tog dana teške i lakše povrede zadobile su 52 osobe, od koji su dve umrle zbog preživljenih trauma. Kolektivno je prognano 98 srpskih porodica sa 237 članova koje su živele u Gnjilanu. Zapaljene su 22 srpske kuće, zapaljeno i demolirano 37 automobila. Sve srpske kuće u Gnjilanu su bile obeležene i zapaljene, pokušali su i crkvu Svetog Nikole da upale, ali kosovski policajci srpske nacionalnosti su se sklonili u crkvu i zahvaljuljući njima i tezgama koje su bile postavlje sprečili su paljenje crkve”, naveo je on.
Popović: Srbi na Kosovu i dalje suočeni sa tihim pogromom
Načelnik kosovskog upravnog okruga Srđan Popović naveo je da i nakon 26 godina od 1999. godine Srbi na Kosovu i dalje nemaju mira.
“I dalje se dešava tihi pogrom Srba, s tim što je sada pogrom malo specifičniji u odnosu na one ranije godine. To, nažalost, danas rade preko institucija. Sada upozoravamo isto kao što smo i tada upozoravali, a moram da napomenem i to da su od 17. marta bila postavljena dva puncta i da smo posle tri meseca govorili da situacija nije dobra, a oni su ipak zarad nekih ružičastih izveštaja morali da pošalju svetu sliku da je sve kako valja, i nažalost tada nam je stradao Dimitrije Popović”, dodao je načelnik kosovskog upravnog okruga.
Parlić: Mart mesec kao podsećanje na zločin
Milena Parlić, ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju, navela je da mart mesec svuda u svetu naslućuje vedrinu, donosi miris prvog prolećnog cveća, a da samo u Srbiji opominje na zločin, miriše na tugu koja se ne zaboravlja.
„To je naša dužnost koju moramo da prenosimo i novim naraštajima, zbog poštovanja na nevino prolivenu krv koja je opomena da nikada ne dozvolimo da nam drugi pišu istoriju, da nam umanjuju bol, oduzimaju pravo na pravdu koju nikada nismo i sigurno nećemo doživeti, ali mi na kraju ne živimo za ovozemaljsku pravdu. Da je pokušaj da se izbriše mnogovekovni srpski identitet bezuspešan dokazujemo upravo ovom akademijom sećanja koja nam potvrđuje da i danas gotovo jednako bole slike vandalskog čina onih koji se Boga ne boje dok skrnave njegove ovozemaljske domove u Prizrenu, Podujevu, Đakovici, Kosovskoj Mitrovici“, rekla je Parlić.
Obeležavanju 17. marta u Domu kulture Gračanica prisustvovali su predstavnici lokalnih institucija, Kancelarija za KiM, Srpske liste I Srpske demokratije.
Pre 21 godinu, na današnji dan su otpočeli dvodnevni napadi na srpske civile, njihovu imovinu i svetinje. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, stradala su 23 lica: jedna Makedonka, devetoro Srba i 13 Albanaca. Tog dana, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom napustilo je više od 4.000 Srba. Osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, ikonostasa, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.
Komemorativnu akademiju u Domu kulture Gračanica pratio je kulturno umetnički program i snimci i fotografije matrovskog pogroma.
Pomen povodom 21 godine od martovskog pogrom održan je i u Kosovskoj Mitrovici i Orahovcu.
