Na Đurđevdan, trojica studenata Fakulteta političkih nauka iz Beograda – Filip Bogićević, Novak Đurić i Nikola Jovanović – stigli su u Zvečan, nakon što su prepešačili stotine kilometara u okviru humanitarnog marša koji su započeli 27. aprila iz Manastira Rakovica kod Beograda.
Po dolasku u Zvečan, dočekali su ih studenti Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sa kojima su se uputili na zvečansku tvrđavu.
„Kako smo se približili cilju, sad kreću emocije da izlaze na površinu, suze radosnice, i borbe sve koje smo imali tokom puta. Nismo se mi borili samo sa iskušenjima – da li da odustanemo zbog bolova, nego krenu neke druge stvari odranije iz nekih momenata u životu, da l’ si kriv ili nisi, opet ideš korak dalje i stižeš. Stigli smo“, ne krije zadovoljstvo Novak Đurić iz Vranja.
Put ih je dalje odveo do Kosovske Mitrovice, a plan im je da tokom dana posete i manastir u Gračanici i spomenik Milošu Obiliću, gde ih očekuju predstavnici Humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“.
Iako je pešačenje simbolično završeno u Zvečanu, konačna destinacija im je Parteš.
Njihov cilj je da obezbede bolje uslove za srpsku decu u sredinama južno od Ibra. Sav prikupljeni novac biće iskorišćen za obrazovanje i sportske aktivnosti najmlađih, u saradnji sa Humanitarnom organizacijom „Kosovsko Pomoravlje“.
Tokom dugog puta, kažu da su doživeli mnogo lepih trenutaka.
„Žuljevi i rane će proći, ali naše prijateljstvo je dodatno osnaženo, uspomene, ljudi koji dolaze punih ruku, samo im kažemo da idemo pešaka, da smo krenuli iz Beograda za humanitarnu akciju, za decu sa Kosova i Metohije, ljudi izlaze odmah, te kiflice, te pite sa zeljem, te sokovi, te nas zovu da prespavamo kod njih. Ljudi su nas puštali u svoje domove. To su najlepše uspomene. To je smisao manje-više ovog našeg hodočašća“, dodaje Novak.
Filip Bogićević je ispričao i jedan dirljiv trenutak kod Kraljeva: „Na desetak kilometara pre grada, čovek je istrčao iz kola sa nogom u gipsu da nas pozdravi i pruži podršku.“
Nikola Jovanović iz Borče, koji danas puni 22 godine, kaže da ne može da zamisli lepše mesto za proslavu rođendana.
„Svako koga smo upoznali, u kontaktu smo sa njima. Stalno pitaju da li smo stigli, da li nam treba nešto, ikakva pomoć. Naravno, svima odgovaramo sa dobrim vestima“, kaže Nikola.
Oni planiraju da posle akcije ponovo obiđu sve porodice koje su ih usput ugostile – ali ovog puta „na točkovima“.
„Bilo je malo i tog straha da li ćemo uspeti. Fizički smo bili spremni, ali opet, niko od nas nije nešto ovako imao. Oslobodili smo se straha, upoznali smo sebe i dopalo nam se to što smo upoznali svakog od nas“, kaže Novak.
Na pitanje kako je sve počelo, Filip odgovara:
„Bilo je vrlo jednostavno. U toku su studentski protesti i bile su šetnje Novi Sad, Niš, Strazbur… ja gledam nešto, razmišljam – hajde mi da idemo na Kosovo. Naše je, mnogo je lepše…“
I zaista, poruka koju šalju je jasna:
„Ovo je poruka ljubavi, mira i jedinstva. Svi smo jednaki pred Bogom“, poručuju studenti.
„Srbi iz svih delova Srbije će uvek misliti na srpsku decu i narod na Kosovu i Metohiji, posebno na one u enklavama južno od Ibra“, zaključuje Filip Bogićević iz Vrnjačke Banje.
