Jedan je od najstrožih postova, obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se uspela na nebo.
Gospojinski post najkraći je od četiri velika godišnja posta i traje dve sedmice od 14. do 28. avgusta, odnosno Velike Gospojine.
Post je stroži od Božićnog i Apostolskog – zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici, pravoslavni hrišćani ovaj post poste kao i Vaskršnji.
Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba.
Prvi put ovaj post spominje se u spisima Teodora Studita, 826. godine. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božje, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.
Uvek počinje na dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su u drugom veku pre nove ere pogubljeni mučeničkom smrću, protiveći se uvođenju paganskih običaja.
Po narodnom običajnom kalendaru, ovo je dobar dan za sve što se radi sa bosiljkom.
