Nova predsednica Kosova Justina Široka-Pulja (Shiroka-Pula) preuzela je dužnost pošto je izabrana na tu funkciju u noći između utorka i srede.
Advokat Arianit Koci saopštio je da je u Ustavnom sudu podneo obaveštenje u vezi s, kako je rekao, neizvršenjem presude o izboru predsednice.
Ustavni sud Kosova je utvrdio da šezdesetodnevni rok za izbor predsednika ističe 6. oktobra, ali je glasanje za predsednicu završeno posle ponoći, u 00:07.
S druge strane, bivši savetnik premijera Aljbina Kurtija (Albin), koji se kasnije pridružio Demokratskoj partiji Kosova (DPK), Durim Beriša (Berisha), rekao je da se obratio tom sudu podneskom o „neizvršenju“ presude od 29. septembra.
Podneskom je od Ustavnog suda zatražio da ispuni svoju ulogu „čuvara Ustava“ i da po službenoj dužnosti donese rešenje kojim bi konstatovao da njegova presuda nije izvršena i da je Skupština raspuštena.
Međutim, Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravdu (KIP) objasnio je za Radio Slobodna Evropa da građanin ili advokat ne može da pokrene slučaj za ovaj proces pred Ustavnim sudom.
„Građanin ili advokat može da obavesti Sud, ali ne mogu u svoje ime da traži apstraktnu ocenu ustavnosti postupaka Skupštine. Za to su potrebne strane ovlašćene Ustavom, među kojima je najmanje deset poslanika Skupštine“, rekao je Jakaj.
Prema njegovim rečima, takvo obaveštenje može poslužiti kao signal o neizvršenju presude, ali ne predstavlja formalni zahtev koji obavezuje Ustavni sud da otvori novi slučaj.
On je rekao da se u konkretnom slučaju može zatražiti i pojašnjenje od Ustavnog suda, imajući u vidu razvoj događaja posle isteka roka koji je on odredio.
„Presudom ovog suda jasno je utvrđeno da rok za izbor predsednika ističe 6. oktobra i da je postupak trebalo sprovesti i okončati u okviru tog roka“, rekao je Jakaj.
Kancelarija ombudsmana je dotle za RSE navela da nije pokrenut nikakav postupak u vezi s tim pitanjem i da trenutno ne razmatra pokretanje slučaja pred Ustavnim sudom.
„Trenutno nismo primili nikakav zahtev u vezi s tim pitanjem i ne razmatramo ga u posebnom postupku“, navodi se u odgovoru Institucije ombudsmana za RSE.
Ta institucija je dodala da će pratiti razvoj situacije i da će, ako se pojavi konkretno pitanje koje spada u njen mandat i nadležnosti, to proceniti u skladu s Ustavom i zakonom.
„Prilikom procene svake konkretne situacije treba uzeti u obzir i uticaj koji ona može imati na ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava. Efikasno funkcionisanje institucija predstavlja važan javni interes i preduslov za efikasno ostvarivanje i zaštitu prava građana“, navodi se u odgovoru.
S druge strane, poslanica Demokratskog saveza Kosova (DSK) Vjosa Osmani još juče je rekla da ta partija neće pokretati slučaj pred Ustavnim sudom u vezi s izborom predsednice posle isteka roka.
Poznavalac političkih prilika Eugen Cakoli (Cakolli) napisao je na Fejsbuku (Facebook) da ovaj slučaj Ustavnom sudu jedino može da uputi najmanje deset poslanika, i da to moraju da učine u roku od osam dana.
„Ako se u tom roku ne podnese zahtev, ovaj put osporavanja se zatvara“, napisao je Cakoli.
Šta se dogodilo u utorak?
Skupština Kosova započela je postupak izbora predsednice u kasnim večernjim satima u utorak, na dan kada je ističao šezdesetodnevni rok koji je odredio Ustavni sud.
Glasanje za predsednicu počelo je u 23:55. U 00:13 u sredu Skupština je proglasila da je Široka-Pulja izabrana za predsednicu sa 81 glasom.
Ustavni sud je u presudi u slučajevima KO256/26 i KO258/26 utvrdio da je šezdesetodnevni rok za izbor predsednika počeo da teče 8. avgusta i da ističe 6. oktobra.
Pred glasanje su pravnici, s kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa, rekli da postupak izbora predsednika treba da bude okončan u roku koji je odredio Ustavni sud.
Ehat Miftaraj iz KIP-a rekao je da je, ako predsednik ne bude izabran u tom roku, posledica raspuštanje Skupštine.
Sada, prema Jakaju, ostaje mogućnost da se od Ustavnog suda zatraži ocena, ali Kocijevo obaveštenje samo po sebi ne pokreće takav postupak.
