Međutim, usled odlaska mladih slike života i opstanka sada su poražavajuće u pomenutim sredinama, javlja Radio Goraždevac.
Drenovac u opštini Klina, jedno je od mnogih sela u koje su se 2011 godine vratili meštani.
Oni malobrojni, koji su opstali svih ovih godina, žive od socijlanih davanja i penzija.
Jedan od prvih povratnika u Drenovac bio je Ranko Bogićević.
On tvrdi da u selu ima desetak kuća, da se uglavnom živi od poljoprivrede, ali da je to premalo za normalan život.
„Živimo, radimo, borimo se i nadamo se najboljem. Prihodi su minimalni, čisto da bi ljudi preživeli. Ali ovde su svoji na svome i žive sa nadom da će nekada biti bolje, da će moći da se živi od svog rada i svog znoja“, rekao je Bogićević.
Bogićević je kazao da je selo Drenovac, toliko godina od povratka, danas totalno zapostavljeno.
„Ovo je jedino selo koje nije dobilo pomoć iz Kancelarije za KiM u vidu poljoprivrednih alatki. Takođe, ovo je jedino selo u kojem nisu očišćeni bunari. Imamo ovde bunar koji je skroz zamućen i ta voda nije za upotrebu“, objasnio je.
Uslovi života u povratničkim mestima, prema rečima onih koji su anketirani od strane Radio Goraždevca, bili su bolji pre desetak godina, dok jedna trećina njih smatra da nikada nisu bili dobri.
Odlazak mladih predstavlja veliki problem za opstanak povratničkih sredina, pokazali su rezultati ankete.
Foto: Radio Goraždevac
U Drenovcu se 2018 godine vratila i Rankova prva komšinica, Bogdana Bogićević.
Ona u ovom selu opstaje zahvaljujući penziji i hrani koju sama proizvodi u svom plasteniku.
„Preživljavam od te penzije koju imam, držim živinu, imam baštu i plastenik. Za sada ne mogu da se požalim. Živim sama i do sada stvarno nisam imala problema, sem što su mi pre dva meseca ukrali kokoške. Vratila sam se 2018. godine. Na početku je bilo teško, nismo imali ništa. Petu godinu sam ovde, živimo i nadamo se boljem“, kazala je Bogdana Bogićević.
Direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u Opštini Klina, Silvija Rašković, rekla je da se povratnici pored mnogih problema koje imaju uglavnom žale na nepoštovanje jezika.
„Građani se najviše žale na jezik i nedostatak informacija. Ako izvadite izvod rođenih ili vam treba nešto više – uvek imate dvojezični formular, međutim on se ne upotrebljava, već samo onaj na albanskom. Naši povratnici su navikli na to i onda ni ne smeta. Međutim, treba podići svest i tražiti dokumenta na maternjem jeziku“, objasnila je Rašković.
Naglasila je da postoje problemi u vezi imovine kod ljudi koji su tokom sukoba naKosovu napustili svoje kuće i nisu se vraćali nazad dugi niz godina.
„Jedan od najvećih problema jeste dokumentacija – izvodi rođenih, lične karte i državljanstva. Svi oni koji su izbegli 1999. godine i nisu dolazili dugo na Kosovo, izgubili su državljanstvo. Da bi ga dobili, moraju da im se naprave kuće, da imaju račune za utrošenu struju… Mi tu mogućnost nemamo. Najčešće treba da im se prevede zemlja ili da se uradi zaostavština, a drugi problem jeste to što se prevodi zemlja bez njihovog znanja, na osnovu dva svedoka, gde ljudi nisu ni pozvani“, dodala je Rašković.
U opštinu Klina se nakon sukoba na Kosovu vratio najveći broj povratnika.
Međutim, danas su pusta pojedina povratnička mesta kao što je Gradac.
