Neformalna grupa profesora ProAktiv saopštila je da u aktuelnim okolnostima unutar Briselskog sporazuma, postoji „pravni vakuum“ i „opasan pravni paradoks“ u vezi sa funkcionisanjem Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM), ukazujući na posledice takvog stanja i odgovornost rukovodstva te institucije.
U saopštenju se navodi da „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa (Briselski sporazum, 2013) nikada nije ratifikovan u Narodnoj skupštini, čime je formalno ostao izvan pravnog poretka Republike Srbije“, uz napomenu da je Ustavni sud „usvajanjem stava da je reč o političkom aktu izbegao vršenje ustavne kontrole i proglasio se nenadležnim“.
Ipak, kako se dodaje, „uprkos nedostatku pravnog legitimiteta, odredbe ovog sporazuma su konsekventno sprovođene u praksi“, što, prema oceni ProAktiva, „predstavlja primer vaninstitucionalnog delovanja kojim se svesno zaobilaze ustavne i zakonske procedure“.
Ukazuju i na upozorenje iz izdvojenog mišljenja sudije Katarine Manojlović Andrić da „zaključak o nenadležnosti Ustavnog suda nije odluka bez posledica“, navodeći da su one danas „bolno vidljive kroz sistemsku degradaciju i integraciju institucija Republike Srbije u ustavno-pravni okvir samoproglašene ‘Republike Kosovo’“.
ProAktiv ocenjuje da je time „uspostavljen opasan pravni paradoks: akt koji formalno nema pravnu snagu proizvodi suštinska pravna dejstva, menjajući živote građana bez javne rasprave i izvan jasnih kanala odgovornosti“.
U saopštenju se posebno ističe da je taj proces zahvatio i obrazovni sistem na Kosovu i Metohiji, za koji se navodi da ima „državotvorni, kulturni i identitetski značaj“, te da se njegova transformacija „iz srpskog pravnog okvira u ‘kosovski sistem’ ne može više podvoditi pod bezimeno ‘vaninstitucionalno delovanje’“.
„Pravna praznina ne sme biti azil za neposredne donosioce odluka, niti paravan za njihovo sakrivanje od odgovornosti“, navodi se u tekstu.
ProAktiv ocenjuje da delovanje upravljačkih struktura UPKM, „pre svih rektora i dekana, mora se podvrgnuti strogoj analizi“, uz tvrdnju da njihovo „saučesništvo u transformisanju prosvetnog sistema izvan okvira Ustava Republike Srbije predstavlja direktno kršenje dužnosti očuvanja institucionalnog suvereniteta“.
„Politička domišljatost ili ‘viša sila’ državnih pregovora ne mogu biti opravdanje za konkretne poteze rukovodstva Univerziteta“, dodaje se, uz zaključak da „institucionalna odgovornost je lična, a ne apstraktna“, te da „pasivnost ili aktivno pomaganje u razgradnji obrazovnog poretka moraju imati jasne pravne i moralne posledice“.
