Skup je organizovan kako bi učesnici iskazali zabrinutost zbog najavljenog sprovođenja Zakona o strancima i moguće integracije srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem.
Organizatori su na skup pozvali i građane, ali je odziv bio skroman. Dok se protest održavao, najveći broj građana nalazio se u obližnjim kafićima, čije su bašte bile pune. Protestu se nisu pridružili ni predstavnici Srpske liste, ni rektor Nebojša Arsić, niti većina profesora. Ipak, pozivu su se odazvali pojedini opozicioni lokalni političari, predstavnici civilnog sektora i manji broj građana.
Foto: Kontakt Plus
„Univerzitet – poslednja linija iza koje ne smemo da se povučemo“
Nakon protesta obratio se student Filozofskog fakulteta Luka Pečenković, koji je ocenio da grupa studenata već duže vreme ukazuje na neizvesnost u vezi sa budućnošću Univerziteta i uslovima studiranja, ali da na ta pitanja, kako je naveo, ne dobijaju odgovore.
Pečenković je rekao da se od studenata očekuje da ćute o problemima sa kojima se suočavaju, ali je poručio da je, kako je naveo, „dosta ćutanja“ i da je potrebno otvoreno govoriti o situaciji u kojoj se Univerzitet nalazi.
On je istakao da su studenti mesecima upozoravali na stanje na terenu i tražili informacije o tome po kom će sistemu nastaviti studije i kakva je budućnost ove visokoškolske ustanove.
„Ne smemo da se pretvaramo da je sve u redu. Moramo da govorimo, da se čujemo i da stanemo jedni uz druge. Šta tačno čekamo? Shvatite da su vas oni kojih se plašite napustili i prepustili. Da su nam osnivači Univerziteta okrenuli leđa. Mesecima smo ukazivali na situaciju na terenu, apelovali, zahtevali da znamo šta se dešava, po kom ćemo sistemu studirati živeti i da li ćemo uopšte živeti i ostati. Univerzitet je poslednja linija iza koje ne smemo da se povučemo“, naglasio je Pečenković.
Govoreći o potpunoj primeni Zakona o strancima najavljenoj za 15. mart, Pečenković je naveo da bi taj proces, prema njegovom mišljenju, mogao da vodi ka integraciji Univerziteta, što je, kako je rekao, pitanje koje direktno utiče na položaj studenata i zaposlenih.
„Da li želite da budete stranci u svom gradu, na svom Univerzitetu? Kolege iz Kosovske Mitrovice, bez Univerziteta nema ni našeg grada, studentskog grada. Profesori, ostali koji se plaše, koji su ucenjeni, izgubićemo svakako. Oni koji vam prete gubitkom posla, neće moći da sprovedu tu pretnju“, poručio je Pečenković.
Dodao je da bi studenti i profesori trebalo da govore o problemima i da, kako je rekao, stanu u zaštitu Univerziteta.
„Zaštitite svoje studente i svoj Univerzitet. Zaštitite sebe. Neka vam sopstvena savest ne dozvoli da ćutite. Niko se neće boriti za nas, ako nećemo mi sami. Niko nam neće pomoći, ako ne pomognemo sebi“, zaključio je Luka Pečenković.
Prof. dr Mitra Reljić: Vlastima u Prištini poručujem da nam konačno izdaju dozvolu za život
Iako su među organizatorima protesta bili i aktuelni profesori ove visokoškolske ustanove, niko od njih nakon skupa nije bio raspoložen da daje izjave medijima.
Medijima se obratila poznati slavista, lingvista i nekadašnji profesor Prištinskog univerziteta, Mitra Reljić.
Ona je upitala komšije Albance da li bi ikada pristali na zakone koji im onemogućavaju rad, a njihovoj deci školovanje i normalan život.
„Bliži se i Vaskrs i Bajram. Dakle, blagdani su i jednima i drugima, pa pitam kolege Albance – univerzitetske profesore, nastavnike, učitelje – da li su se ikada zapitali po kojoj to pravdi i pravu njihovi susedi Srbi, po pravilu, dočekuju martovske blagdane, ako ne u plamenu, onda u grču i beznađu. Pitam, da li bi i oni sami pristali, bilo kada i bilo gde na zakone koji im onemogućavaju rad, a njihovoj deci školovanje i normalan život.“
Prof. dr Reljić uputila je poruku i vlastima u Prištini:
„Da nam konačno izdaju dozvolu za život. To znači ne samo pravo da dišemo, nego pravo da se školujemo, živimo i čuvamo vlastiti identitet, da nam ne potiru ćirilicu u ovom gradu, jer je to u suprotnosti sa Zakonom o jeziku koji su sami doneli.“
Apelovala je i na institucije Republike Srbije:
„Da se prisete svoje obespravljene pastve i da stanu iza Univerziteta koji su osnovali.“
Na kraju je navela i šta je, po njenom mišljenju, preostalo srpskoj zajednici:
„Ništa do, kako bi pesnik rekao: „Braniti se očnjacima, poskocima i pčelama, žeženijem istinama, ognjenijem riječima.“
Dražević: Pod sramotom živi naše pokolenje, ne čuju se ni protesti ni jauci
Nakon protesta, Mitrovčanin Dragoljub Dražević Bube, komentarisao je situaciju i skroman odziv građana i tom prilikom citirao stihove Vladislava Petkovića Disa iz pesme „Naši dani“:
„Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
Naraštaji, koji sišu ko pauci.“
Dodao je da je važno samostalno razmišljanje.
„Treba verovatno da se okrenemo da počnemo da mislimo svojom glavom, jer nam toj glavi nameću svašta. Da bi bili pametniji, samo treba da mislimo svojom glavom. Obrazovanje ne podrazumeva um i pamet. Samo misliti svojom glavom je dovoljno, ali to nam nekako sporije ide. Zašto? Vreme će pokazati. Valjda smo naučili da budemo zombiji, nažalost, ali i ovo je nada. Ovo malo koliko ima mladih – i to je nada i za nas stare, da ima još nekih zdravorazmišljajućih ljudi, a ima.“
Na kraju je citirao Nikolu Pašića:
„Spasa nam nema, al’ propasti nećemo“, poručio je Dražević.
Tokom protesta, studenti su nosili transparente sa porukama: „Po kom sistemu da dišemo?“, „15. mart legalni pogrom“, „Gde će biti sledeće privremeno sedište?“, „Ne možete da nas razdavajate koliko možemo da se držimo zajedno“, „Zašto Beograd ćuti?“, „Od skora su za Prištinu Srbi na Kosovu stranci, za Beograd su odavno“. Među transparentima našao se i stih iz pesme Branka Miljkovića, „Odbrana zemlje“: „U srcu ljubav jača od smrti, u glavi misao veća od glave, i to je odbrana zemlje“.
Skup je protekao mirno, a nadgledala ga je Kosovska policija, kako u civilu, tako i u uniformi. Pored toga, primetni su bili i pripadnici KFOR-a.
Foto: Kontakt Plus
