Puls javnosti: Zabrinutost zbog siromaštva i osećaja nesigurnosti, pad poverenja u rad institucija

U istraživanju sprovedenom novembra prošle godine, u kom je učestvovalo više od 1.300 ispitanika starijih od 18 godina, kao prva tri urgentna problema našli su se siromaštvo, nezaposlenost i cene osnovnih potrepština.

„Etnički raščlanjeni podaci su pokazali da je siromaštvo rangirano kao glavni problem kosovskih Albanaca (28,6%) i drugih kosovskih zajednica (29,5%), dok su problemi urbanog prostora (19,5%) rangirani kao glavni problem kosovskih Srba. Dok je nezaposlenost bila drugo najhitnije pitanje za 20,2% kosovskih Albanaca i 13,8% kosovskih Srba, električna energija je bila na drugom mestu za 14,5% ostalih kosovskih zajednica“, kaže se u izveštaju.

Za razliku od aprila meseca prošle godine kada su rezultati bili nešto povoljniji, u novembru je poverenje opalo prema gotovo svim institucijama, pa je tako radom predsednika vlade zadovoljno 48,9 % ispitanih, a radom predsednice 56,2 gde je takođe zabeležen pad u odnosu na april kada je ovaj procenat bio veći od 60%.

Kada je u pitanju osećaj bezbednosti građana, primetan je blagi rast u procentima. Na Kosovu se bezbedno oseća 79,73 % ispitanih građana različite etničke pripadnosti. Kod srpskih ispitanika je osećaj bezbednosti niži nego kod Albanaca – 37%, a kako navode u UNDP-u ta razlika je čak 42,4 procenta, s obzirom da se preko 80% ispitanih Albanaca oseća bezbedno na ulici.

Ovo istraživanje beleži i blagi porast indeksa demokratizacije (DI) i povećanje indeksa ekonomskog poverenja (ECI).

„Tačnije, trenutni DI je porastao za 0,01 poen na 1,49, dok je ECI porastao za 0,15 poena na 1,18“, preciziraju.

Ekonomskim pravcem kojim Kosovo trenutno ide zadovoljno je 20,23% ispitanika.

Najveće promene u pogledu percepcije korupcije primećene su u Kosovskoj policiji, potom u opštinama i sudovima.

„63,7% ispitanika je navelo da je informisanje putem medija način na koji ocenjuju prisustvo korupcije velikih razmera na Kosovu, dok je ukupno 30,5% ispitanika izjavilo da su razgovori sa rođacima i prijateljima oblikovali osnovu za njihovo mišljenje o razmerama korupcija. Samo 5,5% ispitanika tvrdi da su lična iskustva oblikovala njihovu percepciju o korupciji velikih razmera“, dodaje se u izveštaju.

Ukupno 72,8% ispitanika izjavilo je da bi glasalo na centralnim izboriima ukoliko bi se održali uskoro.

U okviru ankete postavljana su i pitanja o dijalogu, odnosno putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Podaci pokazuju da 59,3% kosovskih Albanaca i 32,4% kosovskih Srba veruje (u potpunosti ili donekle) da će Sporazum o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije pozitivno uticati na život kosovskog naroda, dok 62,5% ostalih kosovskih zajednica veruje (u potpunosti ili donekle) da će sporazum pozitivno uticati na život ljudi na Kosovu.

Podaci predstavljeni u ovom izveštaju zasnivaju se na odgovorima 1.306 građana sa Kosova. Među njima ima 896 Albanaca, potom 210 Srba i 200 pripadnika ostalih manjinskih zajednica na Kosovu.