Violeta je rodom iz Albanije, a u Belo Polje je došla 2008. godine, kada se udala za svog supruga.
Po dolasku u ovo selo, Violeta je govorila samo albanski, ali je, kako kaže, za godinu dana, otkako se udala, uspela da savlada srpski jezik, što joj je mnogo olakšalo prilagođavanje novoj sredini.
„Nije bilo lako, ali sam za godinu dana naučila jezik i bilo mi je lakše. Nije uvek lako, ali hvala Bogu, lepo živimo“, kaže Violeta, naglašavajući da je najvažnije što se sa suprugom dobro slaže i međusobno se razumeju.
Njihova deca pohađaju školu u Goraždevcu, koja je udaljena desetak kilometara od doma Pavlovića. Violeta se već šest godina suočava sa izazovima prevoza dece, jer ih mora voziti svaki dan, uključujući i dane kada ćerka ide na folklor.
„Već šest godina svakodnevno vozim decu“, kaže ona.
Život u povratničkoj sredini nije uvek lak, jer nije lako pronaći posao. Violetin suprug, koji je ranije radio u bazi KFOR-a, sada zbog bolesti ne može da radi, pa je Violeta preuzela odgovornost za izdržavanje porodice.
„Pre je muž radio u bazi KFOR-a, ali sada zbog bolesti više ne može. Ja sada radim i živimo samo od te plate. Od naših institucija nemamo ništa“, objašnjava ona.
Kada je u pitanju zdravstvo, Violeta ističe da se jedina zdravstvena ustanova koja im je na raspolaganju nalazi u Goraždevcu, pa je često u situaciji da mora rano da vodi decu na lekarske preglede. Pored toga, briga o domaćinstvu i porodici zahteva mnogo vremena, pa Violeta priznaje da nema mnogo slobodnog vremena.
Violeta je zahvalna na podršci koju dobijaju od manastira Visoki Dečani, koji im često pomaže u teškim trenucima.
„Jedino možemo da se zahvalimo Visokim Dečanima, koji nam stvarno mnogo pomažu. Oni su nam dali podršku i sve je bolje zahvaljujući njima“, ističe Violeta.
U svakodnevnom životu, Violeta se brine o deci, vodi ih u školu, pomaže im sa školskim obavezama i obavlja sve poslove u kući. Iako se suočava sa mnogim izazovima, njena posvećenost porodici i želja da deci pruži najbolje moguće uslove za život su najvažniji motivi.
„Za decu želim najbolje, ali naše mogućnosti nisu velike. Trudimo se, to je najvažnije“, zaključuje Violeta Pavlović.
