Probleme, jer veliki broj ljudi nije uspeo da reguliše svoj status. Prema njegovim rečima, problem nije sam zakon već način njegove primene i nedostatak dijaloga sa srpskom zajednicom.
„Odbili smo sastanak sa policijom“
Aleksandar Rapajić je naveo da su nevladine organizacije sa severa Kosova i Metohije odbile poziv policije na informativni sastanak o primeni zakona jer je, kako kaže, stigao prekasno.
„Ne možete nam tri dana pre primene zakona objašnjavati šta će se dešavati. Ta informativna kampanja je trebalo da traje mnogo duže kako bismo mogli da prenesemo informacije građanima“, istakao je Rapajić.
Dodaje da sastanak nije trebalo da bude organizovan samo za nevladine organizacije, već i za medije i građane koji će biti direktno pogođeni primenom zakona.
„Ograničen boravak za nosioce srpskih dokumenata“
Kako naglašava, prema lecima koje je policija povremeno delila na kontrolnim punktovima, građanima koji imaju srpska dokumenta biće dozvoljen boravak na Kosovu i Metohiji po principu sličnom Šengenskoj zoni – dva puta po tri meseca, odnosno, najviše šest u toku godine.
„To znači da će zajednica koja živi ovde preko noći biti tretirana kao strani državljani“, rekao je Rapajić i dodao da će nove mere, posebno one koje se odnose na registraciju i upravljanje vozilima, dodatno zakomplikovati svakodnevni život građana.
Smatra da sam zakon nije problematičan već njegova primena i nedostatak dijaloga sa srpskom zajednicom.
„Problem je njegova implementacija i neuvažavanje da srpska zajednica ima neke specifičnosti u svom životu na Kosovu i Metohiji i da mora da bude na mnoge načine izuzeta od primene tog zakona“, ističe Rapajić.
„Hiljade ljudi bez regulisanog statusa“
Rapajić upozorava da veliki broj ljudi nije mogao da reguliše svoj status zbog administrativnih prepreka.
Kao najčešće primere navodi mlade koji su rođeni u gradovima u centralnoj Srbiji nakon sukoba na Kosovu i Metohiji, pa sada moraju da prolaze procedure kao i drugi strani državljani.
Problem imaju i ljudi koji na KiM žive decenijama na osnovu braka, ali zbog administrativnih procedura nisu uspeli da dobiju potrebna dokumenta.
„Govorimo o hiljadama ljudi, možda čak i o deset hiljada građana koji nisu uspeli da regulišu svoj status“, naveo je Rapajić.
„Jednostrane mere bez dijaloga“
Rapajić smatra da je najveći problem to što se, kako kaže, mere sprovode jednostrano, bez konsultacija sa srpskom zajednicom i bez primene ranijih dogovora postignutih u Briselskom dijalogu.
Prema njegovim rečima, mnoge od tih tema trebalo je da budu rešene kroz formiranje Zajednice srpskih opština.
„I integracija obrazovnog i zdravstvenog sistema trebalo je da se desi kroz ZSO, kako bi se uvažile specifičnosti srpske zajednice“, istakao je Rapajić.
„Politički pritisak na srpsku zajednicu“
Rapajić ocenjuje da se u poslednjih pet godina pojačava pritisak na Srbe sa severa Kosova i Metohije koji, kako ističe, drži Srbe južno od Ibra za svoja ognjišta.
„Mislim da je cilj da se što veći broj pripadnika srpske zajednice iseli sa ovih prostora i da se ona svede na beznačajan nivo“,kaže Rapajić.
Dodaje da je sever Kosova posebno u fokusu vlasti u Prištini, ali da taj deo ima značaj i za Srbe koji žive južno od Ibra, jer su tamo koncentrisane važne institucije poput bolnice i univerziteta.
„Postepena primena zakona“
Rapajić veruje da će zakon početi postepeno da se primenjuje, ali da u prvim danima neće biti stroge kontrole.
„Znajući kako funkcioniše prištinska vlast, verovatno će u početku ostaviti period da se situacija smiri, a onda će postepeno pojačavati pritisak“, ocenio je Rapajić, za RTS.
