Pravo žene na materinstvo i poštovanje njenih radnih prava tokom trudnoće i perioda ranog materinstva – najviše se poštuju u javnim institucijama. Pomenuta prava se često krše u privatnom, dok situacija nije ništa bolja ni u civilnom sektoru, javlja Radio Mitrovica Sever.
Rezultati ankete obavljene u okviru istraživanja, ukazuju na to da žene na severu Kosova ne znaju koja prava imaju, ali znaju da su tudnoća i briga o maloj deci često prepreka za zaposlenje, te da je jako teško zadržati posao van državnih institucija ukoliko se ode na porodiljsko bolovanje.
Takođe, iskustvo ispitanica je takvo da smatraju da je sve pobrojano prepreka za napredak u karijeri, jer trudnoća i briga o deci utiču na poslodavčeve odluke.
Programska službenica u NVO ACDC, Ines Aljović Mihajlović, kazala je da kosovski zakon o radu daje mogućnost trudnicama da odu na trudničko bolovanje u trajanju od 45 dana i za taj period će primiti punu platu.
Prva tri meseca porodiljskog odsustva primaju 70% plate, zatim pola godine imaju pravo na iznos u visini od 50% njihove plate, a poslednja tri meseca proteći će im bez ikakvih prihoda, s tim što će se bez problema vratiti na svoje radno mesto po isteku tog perioda.
Aljović Mihajović je rekla da postoje razlike u zavisnosti od toga da li u rukama imate zakon na albanskom ili srpskom jeziku.
Aljkavost prevodilaca je prisutna u mnogim kosovskim zakonima – u albanskoj verziji piše da žena ima pravo na 70% “svoje plate”, dok u prevodu na srpski jezik žena ima pravo na 70% “prosečne plate”.
EULEX je doneo odluku o tome da onaj koji se poziva na taj zakon, ima pravo da odabere varijantu koja mu više odgovara.
Ipak, postoje pogodnosti koje su mladim majkama zagarantovane zakonom, a one često ni ne znaju za njih.
„Pored porodiljskog odsustva, majkama je obezbeđena i dodatna pauza u trajanju od dva sata za dojenje. To je pauza koja ide pride, pored one jednosatne koja je obavezna na svakom radnom mestu. Da napomenemo i to da je poslodavcu onemogućeno da trudnici odnosno ženi na porodiljskom odsustvu, menja položaj u organizaciji ili instituciji – njen status ne može da se promeni u tom periodu. Takođe, nemoguće je da joj da otkaz niti da je stavi u bilo kakav položaj koji bi mogao da ugrozi njeno ili zdravlje njenog deteta“, naglasila je Aljović Mihajlović.
Dok su žene sa radnim angažmanom u javim institucijama koliko-toliko zbrinute, zaposlene u privatnom i civilnom sektoru su ostavljene na milost i nemilost poslodavaca, jer preduzeća i nevladine organizacije nisu sposobne da izdrže finansiranje privremeno nedostupnog radnika i često ne žele da izađu u susret ženi.
„Poslodavci su važni, ali i uslovi koje oni imaju. Retko se desi da neki poslodavac šikanira trudnicu, da ne poštuje zakon i isplati sredstva. Problem je to što oni nisu u mogućnosti da je plate. Nevladine organizacije ako imaju više projekata, mogu da nešto premoste i isplate trudnicu, a ako nemaju – nisu u mogućnosti da je plate“, kazala je direktorka Udruženja poslovnih žena “Avenija” iz Gračanice, Gordana Đorić.
Obe panelistkinje su se složile da zakon mora biti promenjen i da se centralne institucije obavežu da novčano dotiraju nevladine organizacije kako bi one mogle da ispoštuju prava žena u periodu trudnoće i ranog materinstva.
Ipak, značajno veliki broj žena na severu Kosova svoja radna prava ostvaruje u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije, a koji je daleko blagonakloniji prema ženi od kosovskog.
„Srpski zakon bi mogao da bude primer kosovskom zakonu o radu. Žena prima platu tokom celog perioda porodiljskog bolovanja i poslodavac to mora – nije im ostavljena mogućnost izbora da li to oni hoće ili neće. Sa svakim sledećim detetom, to porodiljsko odsustvo se produžava i kada god da se ono završi, nju posao čeka – ne postoji opcija da je poslodavac zameni drugim radnikom“, rekla je Aljović Mihajlović.
Dodala je da je srpski zakon o radu bolje zaštitio decu i porodilje isplaćivanjem materinskog dodatka.
Srpski sistem nudi mogućnost da očevi odu na jednogodišnje porodiljsko odsustvo ukoliko bračni par proceni da im ta opcija više odgovara, ali kosovski sistem muškarcima dopušta odsustvo zbog rođenja deteta u trajanju od najviše pet dana.
Izmena Zakona o radu i Zakona o zaštiti na radu, uvođenje povlastica za poslodavce i uvođenje podsticajnih mera – načini su da se položaj trudnica i mladih majki podigne na viši nivo, poručile su panelistkinje.
Istraživanje “Radna prava trudnica i mladih majki na severu Kosova” urađeno je u okviru projekta “Zalaganje za bolji položaj trudnica i mladih majki”, koji finansira Evropska unija.
