Tokom višesatnog programa govornici su poručili da se Srbija nalazi pred izborom između, kako su naveli, slobode i autoritarne vlasti, dok je poseban deo programa bio posvećen Kosovu, položaju Srba, Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i odnosu Beograda prema toj zajednici.
Skup je održan na Trgu srpskih ratnika, gde je glavni program počeo u 18.00 časova, nakon celodnevnih aktivnosti koje su uključivale štandove, humanitarne akcije, dolazak studenata pešaka iz više gradova, kao i učesnika koji su do Kraljeva stigli trčeći ili biciklima.
Program je otvoren himnom „Bože pravde“, a već u uvodnom obraćanju studenti su poručili da se ponovo okupljaju u gradu u kojem su, kako su naveli, „postavljeni temelji srpske srednjovekovne države“, sa uverenjem da Srbija mora biti država u kojoj se poštuju Ustav i zakoni.
Tokom večeri na bini su se smenjivali studenti, profesori, advokati, veterani, predstavnici akademske zajednice, javne ličnosti i verski analitičari, a zajednička nit gotovo svih govora bila je kritika aktuelne vlasti, zahtevi za odgovornost institucija i podrška studentskom pokretu.
Skupu su prisustvovali i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, glumac Tihomir Stanić, predsednik Evrolige Dejan Bodiroga, bivši dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović, kao i brojne javne ličnosti.
Jedan od najupečatljivijih momenata večeri bio je minut ćutanja za Milovana Jovanovića, vojnika koji je poginuo u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Libanu, održan na poziv veterana 63. padobranske brigade Vladana Veselinovića.
Obraćajući se okupljenima, Veselinović je rekao da veterani „ne traže privilegije, već dostojanstvo“, navodeći da su godinama izloženi zanemarivanju i praznim obećanjima države.
Govorio je i o postupcima koji se vode protiv pojedinih veterana.
„Represija vlasti proširila se i na nas. Hapsili su nas, privodili, medijski linčovali, a neki su ostali bez posla“, rekao je Veselinović, podsećajući na dvojicu veterana protiv kojih se vodi postupak pred Višim sudom u Kraljevu.
Više govornika tokom večeri povezalo je studentsku borbu sa širim pitanjima funkcionisanja države i institucija.
Student Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu poručio je da škole moraju ostati mesta slobode, znanja i dostojanstva, ocenjujući da je neprihvatljivo da se studenti ili profesori proglašavaju neprijateljima zbog svojih stavova.
„Škola ne sme biti mesto straha. Nastavnik nije neprijatelj zato što misli, niti profesor pretnja zato što podržava mlade“, rekao je student.
Sličnu poruku poslala je i advokatica Jelena Pavlović, koja je u govoru nabrajala brojne afere koje su poslednjih godina obeležile Srbiju – od „Jovanjice“, preko pada helikoptera i slučaja naplatne rampe u Doljevcu, do tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Govoreći o studentima, poručila je da su upravo oni, a ne projekat EXPO, prioritet države.
„Oni su, a ne vaša EXPO krađa, naš prioritet“, rekla je Pavlović.
Kosovo u fokusu, govornici i sa severa Kosova
Jedan od najemotivnijih delova večeri bio je posvećen Kosovu, o kojem je govorilo više učesnika skupa, ocenjujući da se upravo na toj temi prelamaju brojna politička pitanja Srbije.
Kosovo u fokusu govora: „Srbi u Srbiji su stranci“, „Integracija se sprovodi, a odgovora iz Beograda nema“
Jedan od centralnih motiva večerašnjeg skupa u Kraljevu bilo je Kosovo, o kojem je govorilo više učesnika programa – studenti, profesori i predstavnici akademske zajednice sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Najpre se okupljenima obratio docent Učiteljskog fakulteta u Beogradu Nemanja Karović, ocenivši da je aktuelna vlast spremna da se odrekne Kosova zarad opstanka na vlasti.
„Oni koji nama vladaju Srbiju mogu da zamisle bez Kosova i Metohije, ali ne mogu da je zamisle bez svoje vlasti“, poručio je Karović.
Nedugo zatim govorila je profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Miona Petrović, koja je otvorila pitanje položaja Univerziteta i procesa koji se, kako tvrdi, odvijaju bez jasnih odgovora države Srbije.
„Da li je tačno da su Srbija i Kosovo potpisale sporazume koje potpisuju međusobno priznate države?“, upitala je Petrović.
Navela je da profesori Univerziteta već duže vreme pokušavaju da dobiju odgovore zbog, kako je rekla, „sumnjivih postupanja uprava fakulteta, uz posredovanje takozvane kosovske policije“.
„Tražili smo odgovore od Republike Srbije. Niko ništa ne zna, a sprovodi se integracija u takozvani kosovski sistem“, rekla je Petrović.
Posebno zapažen govor održao je lekar Dušan Petrović iz Kosovske Mitrovice, koji je poručio da su Srbi sa Kosova na Vidovdan želeli da budu na Gazimestanu, ali da su odlučili da dođu u Kraljevo kako bi pružili podršku studentskom pokretu.
„Mnogo bih voleo da sam danas mogao studente i sve građane da dočekam na Gazimestanu, nedaleko od mog sela“, rekao je Petrović.
Objašnjavajući zbog čega su došli u Kraljevo, kazao je da Srbi sa Kosova osećaju da se u Srbiji „stvari ne odvijaju kako treba“.
„Osećamo da pravde nema, da sistem ne funkcioniše. Da je država u rukama kriminalnih struktura, da se afere ređaju jedna za drugom, da kriminalci vode državu“, rekao je Petrović, završivši govor uz studentski slogan: „I zato – pumpaj!“
Studentkinja sa Kosova i Metohije: Srbi u Srbiji su stranci – ali ne tražimo sukobe, već rešenje i budućnost – i zato indeks gore
„Srbi u Srbiji su stranci – Srbima je dozvoljen boravak u Srbiji 72 časa – i to nije apsurd, već realnost Srba sa Kosova i Metohije“, poručila je studentkinja sa Kosova na skupu u Kraljevu., prenosi N1.
„Ova vlast se boji studenata, i zato je pozvala kolege da podignu indeks visoki– ne kao simbol inata, već znanja i budućnosti.“
„Zvaničnici takozvane Republike Kosovo najavili su da će se Srbi tretirati kao stranci, te da će srpska dokumenta na Kosovu i Metohiji biti nevažeća. Šta je sadašnja srpska vlast uradila povodom ove najave? Dozvolila je upravo njenu realizaciju, odrekla se svog stanovništva i prepustila sve građane, profesore i studente takozvanoj prištinskoj vlasti“, rekla je ona na skupu u Kraljevu na Vidovdan.
Danas su profesori i saradnici primorani da pribavljaju dozvole za boravak i rad, opisala je.
„To znači, ako profesor nema tu dozvolu, nema pravo da predaje. Bez profesora nema nastave. Bez nastave nema Univerziteta. Mi studenti prolazimo kroz isti taj proces“, rekla je ona.
Navela je šta su sve Srbi na Kosovu izgubili u proteklih 14 godina.
„Od dolaska sadašnje vlasti mi smo izgubili svoju policiju, poštu, telekomunikacije, elektroprivredu, valutu, tablice, dokumenta. Sada gubimo poslednje što nam je ostalo: srpstvo, zdravstvo i školstvo. Naša Univerzitetska biblioteka je zatvorena“, navela je ona.
Istakla je da je Univerzitet u Prištini oslonac opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
„Ne govorim ovde o nacionalizmu ili bilo kakvoj ideologiji; govorim isključivo iz pozicije studentkinje koja gleda iz dana u dan kako joj Univerzitet nestaje. Ne tražim sukobe; tražim rešenje. Rešenje u kome ćemo moći naći zajednički jezik. Rešenje gde ćemo mirno živeti jedni sa drugima. Rešenje gde nećemo ni rečima ni delima trovati ovu našu zemlju. Zato je važno o ovome govoriti i naći način koji će omogućiti nesmetan rad univerziteta, redovno odvijanje nastave i zaštitu prava svih zaposlenih i studenata“, rekla je ona.
Zamolila je sve profesore i studente da javno izađu i govore o ovom problemu.
„Ćutanje nije opcija. Mi studenti dramskog odseka se svakodnevno suočavamo sa represijama zbog podizanja indeksa na kraju svojih predstava. U Narodnom pozorištu, na sceni Raša Plaović, baš u ovom periodu od 22. do 29. juna, trebalo je da se održi festival diplomskih predstava svih studenata glume. Taj festival je otkazan, odnosno navodno odložen. Oni se boje studenata. Oni se boje indeksa. I teško je ne zapitati se: ako jedan studentski indeks predstavlja razlog za strah, šta to govori o našem društvu?„, pitala je ona.
Zahvalila se svim kolegama koji bez straha podižu indeks.
„Oni nam govore time da umetnost traži slobodu, i da nijedan sistem ne sme biti važniji od čoveka. Vaša podrška nam govori da nismo sami. I zato indeks gore, ne kao znak inata, već kao simbol znanja, slobode i prava da se naš glas čuje. Studenti ne traže privilegije. Studenti traže budućnost. Indeks gore, jer studenti pobeđuju!“, poručila je.
Kosovo je pomenuto i u više drugih obraćanja, kao pitanje koje prevazilazi dnevnu politiku i predstavlja jednu od ključnih tema o kojima, kako su poručili govornici, država mora otvoreno da razgovara sa građanima, akademskom zajednicom i Srbima koji žive na Kosovu.
