Zvaničnik Evropske komande Sjedinjenih Država (EUCOM) izjavio je za Radio slobodnu Evropu da se odluka zasniva na godišnjoj reviziji Vrhovne komande savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), koja je preporučila optimizaciju trupa na terenu.
„Na osnovu najnovije godišnje revizije Vrhovne komande savezničkih snaga u Evropi, NATO će optimizovati položaj snaga na Kosovu (KFOR). Kao rezultat toga, Evropska komanda SAD-a će izvršiti prilagođavanje, fazno i zasnovano na proceni rizika, američkog doprinosa u KFOR-u, u skladu sa ovom revizijom koju predvodi SHAPE“, rekao je zvaničnik EUCOM-a za Radio slobodnu Evropu.
Dodao je da SAD i dalje smatra misiju ključnom komponentom regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ne iznoseći detalje o prirodi ili obimu mogućih izmena.
NATO: Postepeno smanjenje prisustva KFOR-a
Prošle sedmice, NATO je najavio da će postepeno smanjivati svoje prisustvo na Kosovu tokom naredne godine, zbog, kako je navedeno, poboljšanja bezbednosne situacije.
Radio slobodna Evropa zatražio je pojašnjenja od sedišta Alijanse u Briselu o konkretnim pokazateljima koji podržavaju ovu procenu, posebno na severu Kosova, gde situacija ostaje krhka.
U odgovoru, zvaničnik NATO-a je izjavio da Alijansa ne komentariše operativna ili obaveštajna pitanja, ali je naglasio da se situacija na terenu kontinuirano i pažljivo prati putem različitih sredstava, kako bi se osiguralo da misija ostane adekvatna svojoj svrsi.
Trenutno je u KFOR-u više od 4.600 vojnika iz 31 zemlje.
Radio slobodna Evropa kontaktirao je i ministarstva odbrane Italije i Mađarske, dva glavna doprinosioca KFOR-u, pored SAD-a, kako bi saznao da li planiraju reviziju svojih snaga, ali nije dobio odgovor.
Ni Ministarstvo odbrane Kosova nije odgovorilo na zahtev za komentar.
Na jednom događaju prošle sedmice, vršilac dužnosti kosovskog premijera, Aljbin Kurti, izjavio je da Kosovo ima „jaku vojsku“ i „sposobnu policiju“, te da će uskoro imati i žandarmeriju, s ciljem garantovanja mira, stabilnosti i napredovanja ka integraciji u NATO i EU.
KFOR ostaje treća linija reagovanja na polju bezbednosti na Kosovu, nakon Kosovske policije kao prve i misije EU za vladavinu prava (EULEX) kao druge linije reagovanja.
Misija je odgovorna za bezbednost duž administrativne linije sa Srbijom, dok u ostalim delovima pogranične linije odgovornost snosi Kosovska policija.
Debata o američkom prisustvu na Kosovu i šire
Sjedinjene Američke Države trenutno imaju oko 590 vojnika raspoređenih na Kosovu u sastavu KFOR-a, što je značajno smanjenje u odnosu na više od 5.000 vojnika stacioniranih 1999. godine, kada je misija uspostavljena nakon završetka ratnih sukoba.
Od tada SAD poseduje i kamp Bondstil kod Uroševca, koji se smatra najvećom američkom vojnom bazom na Balkanu.
Debata o mogućoj reviziji američkog prisustva na Kosovu počela je početkom prošle godine, kada je američki sekretar odbrane Pit Hegset upozorio da Evropa mora da se pripremi za reviziju i eventualno smanjenje američkog vojnog prisustva.
Tokom tadašnje posete Varšavi, Hegset je izjavio da će budućnost američkog prisustva zavisiti od globalnih pretnji i strateških prioriteta SAD-a.
Međutim, zvaničnik američkog Ministarstva odbrane tada je za Radio slobodnu Evropu rekao da nema promena u trenutnom pozicioniranju američkih snaga.
Takođe, u februaru ove godine, američki list Politiko, pozivajući se na četiri diplomate NATO-a, izvestio je da SAD traži od Alijanse da smanji svoje spoljne aktivnosti, uključujući i KFOR.
I tada je zvaničnik Pentagona potvrdio za Radio slobodnu Evropu da nema promena u rasporedu američkih snaga.
Prema podacima Evropske komande SAD-a, ukupan broj američkih snaga u Evropi varira između 75.000 i 105.000 od 2022. godine.
Od tog broja, oko 63.000 vojnika je trajno raspoređeno, dok ostatak služi po principu rotacije.
Najveći broj američkih trupa, više od 35.000, nalazi se u Nemačkoj, gde je smeštena i vazduhoplovna baza Ramštajn, sa više od 16.000 vojnih lica, civila i ugovornih radnika.
Početkom maja, SAD je najavio povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke u narednih šest do 12 meseci. Portparol Pentagona Šon Parnel izjavio je da ova odluka odražava operativne potrebe i situaciju na terenu.
„Smanjenje doprinosa SAD-a u KFOR-u bilo bi destabilizujuće“
Izveštaj američkog Stejt departmenta, objavljen krajem prošlog meseca, opisao je prisustvo SAD-a u KFOR-u kao ključnu komponentu za garantovanje bezbednog okruženja na Kosovu.
Analitičar Mark Montgomeri iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije (FDD) kazao je za Radio slobodnu Evropu da bi „smanjenje američkih snaga u KFOR-u bilo u velikoj meri destabilizujuće“.
„To bi značilo da Sjedinjene Države više nisu potpuno angažovane u upravljanju konfliktom između Srbije i Kosova, koji smatram najopasnijom tačkom tenzija na Balkanu. To bi poslalo i signal Rusiji i Srbiji da se SAD povlači iz važne bezbednosne uloge u regionu“, istakao je Montgomeri za RSE.
Montgomeri je povezao svaku promenu američkog prisustva u Evropi i sa širim strateškim implikacijama.
On vidi Zapadni Balkan kao prostor na kojem ruski i kineski uticaj ostaju prisutni kroz političke, ekonomske i bezbednosne mreže, te stoga upozorava da ovi akteri vrlo pažljivo tumače svaku promenu u američkom angažmanu.
„Najvažnija stvar da bismo bili spremni za Kinu jeste da ona veruje da će SAD zaista biti uključen kada bezbednost bude ugrožena. Ako oslabimo kredibilitet našeg vojnog prisustva u Evropi, onda šaljemo signale da nas to ne zanima. Zato sam veoma zabrinut kako će se to odraziti na dinamiku Rusija-Kina“, kaže Montgomeri.
On ocenjuje i da Kosovo mora da ojača svoje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama produbljivanjem ekonomske saradnje, unapređenjem energetske nezavisnosti i kontinuiranim lobiranjem za stabilnu i snažnu ulogu SAD-a u KFOR-u.
Istovremeno, ističe da Kosovo mora da reši unutrašnju političku blokadu i pokaže institucionalnu stabilnost i demokratsko upravljanje.
