U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol Stejt departmenta je rekao da politički lideri moraju da rade zajedno kako bi prevazišli institucionalni zastoj.
„Ovaj tekući politički zastoj rezultira propuštenim prilikama za Kosovo. Vreme je da lideri daju prioritet napretku i stabilnosti, za dobrobit svih građana“, rekao je portparol.
Ovo je drugi sličan poziv američke strane za kratko vreme, nakon što je ambasada Sjedinjenih Država u Prištini takođe izrazila sličan zahtev za saradnju 12. avgusta.
Novi američki poziv dolazi u vreme kada Skupština Kosova još nije konstituisana nakon izbora 7. juna.
Konstitutivna sednica novog saziva skupštine počela je 6. avgusta. Poslanici su položili zakletvu, ali proces nije došao do faze izbora predsednika skupštine.
Aljbin Kurti, u svojstvu lidera Pokreta Samoopredeljenje, zatražio je dodatno vreme za konsultacije sa strankama, rekavši da još uvek nema dogovora o formiranju institucija. Sednica je prekinuta i zakazana je za nastavak 8. avgusta.
Čak ni u nastavku 8. avgusta nije bilo kandidature za predsednika Skupštine Kosova. Kurti je ponovo zatražio dodatno vreme za konsultacije sa strankama, ali je nakon toga poslanik AAK Time Kadrijaj bacila jaja u njegovom pravcu. Nakon ovog incidenta, predsednik sednice, Avni Dehari, prekinuo je sednicu.
Od tada je proces ostao blokiran. Dehari je rekao da će sledeća sednica biti sazvana kada stranke postignu dogovor o rešavanju krize, tvrdeći da bez političkog dogovora nema smisla održavati sednicu kao puku formalnost.
U međuvremenu, u pokušaju da pronađe političko rešenje, 18. avgusta, Kurti se sastao sa liderom DSK, Ljumirom Abdidžikuom, sa fokusom na izbor sledećeg predsednika; nakon sastanka, obojica su rekli da postoji volja da se pronađe rešenje, dok su se složili da razmotre konkretna imena za predsednika na sledećem sastanku.
DSK i Alijansa, s druge strane, zatražili su da se sednica nastavi bez čekanja na politički dogovor. 12. avgusta, poslanici ove dve stranke okupili su se u sali skupštine zahtevajući da Dehari sazove nastavak sednice, dok je došlo i do sukoba sa poslanicima Samoopredeljenja.
Pored SAD, Evropska unija je ranije pozvala političke stranke da što pre pronađu rešenje za institucionalnu krizu. EU je upozorila da bi politički zastoj i kašnjenja u sprovođenju reformi mogli da ograniče sposobnost Kosova da koristi evropsku podršku.
U okviru Plana rasta, Kosovu je stavljeno na raspolaganje 882,6 miliona evra u vidu grantova i povoljnih kredita do kraja 2027. godine, a plaćanja su povezana sa sprovođenjem koraka navedenih u Agendi reformi.
Evropska komisija je identifikovala 111 reformskih koraka za Kosovo. Za 13 od njih, sa ukupnom vrednošću od 90,8 miliona evra, prvi rok za sprovođenje bio je 30. jun 2026. godine, dok 27 drugih koraka, sa vrednošću od 165,9 miliona evra, imaju rok do kraja decembra.
Međunarodni monetarni fond je takođe procenio da je produženi politički zastoj ograničio napredak Kosova u sprovođenju agende reformi Plana rasta i pristup spoljnom finansiranju.
