Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, postignut u februaru 2023. godine uz posredovanje Evropske unije, predstavlja pozitivan korak ka normalizaciji između dve strane, koje „treba da teže brzom napretku u sprovođenju Aneksa ovog sporazuma“.
To se navodi u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane, koji su usvojila oba doma američkog Kongresa, a koji je potpisao predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, 18. decembra.
„Nakon što se postigne dovoljan napredak, SAD treba da razmotre inicijative za jačanje bilateralnih odnosa sa obe zemlje“, navodi se u tekstu, uz dodatak da to podrazumeva bilateralni strateški dijalog i konkretne inicijative za produbljivanje ekonomskih veza i investicija, prenosi Radio slobodna Evropa.
Prema aktu, SAD treba da nastave da podržavaju sveobuhvatan, konačan sporazum između Beograda i Prištine, zasnovan na međusobnom priznanju, bez podrške teritorijalnim razmenama, podelama ili drugim promenama granica po etničkim linijama na Zapadnom Balkanu kao načinu rešavanja konflikata, te da podrže pluralističke demokratije u regionu kao sredstvo za sprečavanje ponovne pojave etničkih sukoba.
Ovaj sporazum od 11 članova, poznat i kao Ohridski sporazum, između ostalog predviđa nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, obavezu da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i zahtev da Priština i Beograd sprovedu sve ranije sporazume postignute tokom dijaloga.
Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu odobrava rekordnu godišnju potrošnju za američku vojsku u iznosu od 901 milijardu dolara, što je osam milijardi više nego što je Tramp tražio.
Ovaj akt obuhvata sve – od broja brodova, aviona i raketnih sistema koji će biti kupljeni, do povećanja plata za vojnike i načina na koji će se odgovoriti na geopolitičke pretnje.
Tekst dokumenta pominje i niz drugih pitanja, uključujući zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruske energije. Navodi se da ova zavisnost povezuje njihove ekonomije i politiku sa Moskvom i ometa njihove aspiracije ka evropskim integracijama, dok korupcija, uključujući i na nivou najviših političkih lidera, i dalje predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona.
U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane navodi se da je smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog gasa i fosilnih goriva u nacionalnom interesu SAD, kao i da Vašington treba da podrži članstvo zemalja regiona u Evropskoj uniji i NATO-u.
„Zavisnost zemalja Zapadnog Balkana od ruskih fosilnih izvora i prirodnog gasa povezuje njihove ekonomije i politiku sa Ruskom Federacijom i ometa njihove aspiracije ka evropskim integracijama“, navodi se u dokumentu.
U dokumentu se takođe ističe da rast uticaja Kine na Zapadnom Balkanu može imati štetan efekat na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom. Zbog toga se zahteva da državni sekretar, u koordinaciji sa sekretarom odbrane, direktorom Nacionalne obaveštajne službe i drugim relevantnim agencijama, redovno izveštava Kongres o malignom uticaju Rusije i Kine u zemljama Zapadnog Balkana.
„Duboka zabrinutost“ zbog stanja demokratije u Srbiji
U Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane izražena je zabrinutost i zbog stanja demokratije u Srbiji.
„Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. godine, kao i njihove neposredne posledice, izazivaju duboku zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji, uključujući nalaze konačnog izveštaja OEBS/ODIHR-a“, navodi se u tekstu dokumenta.
Dalje se dodaje da je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava ocenila da su na tim izborima postojali „nepravični uslovi“ za glasanje, kao i „brojni proceduralni nedostaci, uključujući nejednaku primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, preopterećenost biračkih mesta, kršenje tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja“.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je istakla da su srpski zvaničnici uglavnom optuživali mirne demonstrante, opozicione partije i civilno društvo za „pokušaje destabilizacije Vlade“, što je, prema tekstu Kongresa, zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost značajnih delova srpskog društva. U dokumentu se ocenjuje da demokratske zemlje koje dele vrednosti SAD predstavljaju snažnija i dugoročnija partnerstva.
Podrška za EUFOR u Bosni i Hercegovini
Među stavovima Kongresa, prema zakonu, navodi se treba podržati održavanje punog mandata EUFOR-a u Bosni i Hercegovini, smatrajući to u interesu nacionalne bezbednosti SAD.
Takođe se zahteva da NATO i EU preispitaju mandat i raspored misija u Bosni i Hercegovini kako bi se osiguralo da igraju proaktivnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane.
Podrška za evroatlantske integracije
Kosovo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – čine pluralistički i multietnički region u srcu Evrope, koji je od suštinskog značaja za mir, stabilnost i prosperitet kontinenta, navodi se na početku odeljka posvećenog regionu, za koji je rečeno da se može nazvati „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“.
„Mir, stabilnost i održivi prosperitet na Zapadnom Balkanu direktno su povezani sa mogućnostima za demokratski i ekonomski napredak ovih šest zemalja, i u zajedničkom su interesu SAD-a i zemalja regiona da unaprede rast i održivi ekonomski razvoj u regionu.“
Reforme ka Evropskoj uniji, koje sprovode zemlje Zapadnog Balkana, donele su značajan demokratski i ekonomski napredak u regionu, ali uprkos ovom napretku, nivoi siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu ostaju viši nego u susednim zemljama EU.
Takođe se naglašava da „korupcija, uključujući i na nivou najviših političkih lidera, i dalje pogađa Zapadni Balkan i predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju regiona“, dok „kampanje dezinformacija usmerene protiv Zapadnog Balkana potkopavaju poverenje u demokratske institucije, uključujući integritet izbora“.
Zbog toga je Kongres naglasio da SAD, između ostalog, treba da sarađuju sa saveznicima i partnerima posvećenim jačanju vladavine prava, diverzifikaciji energetskih izvora, demokratskim i ekonomskim reformama i smanjenju siromaštva; da podstiču jačanje trgovinskih i investicionih veza između SAD i saveznika/partnera na Zapadnom Balkanu i produže američku pomoć za regionalne integracione napore u regionu.
SAD treba da podrže članstvo zemalja Zapadnog Balkana koje nisu deo EU i NATO-a, a žele da se učlane, da ispune kriterijume za članstvo, imaju podršku svih saveznika za dobijanje poziva za članstvo i koje mogu dodatno da promovišu principe Severnoatlantskog ugovora i značajno doprinesu kolektivnoj bezbednosti NATO-a.
SAD treba da povećaju trgovinske veze i investicije na Zapadnom Balkanu, posebno radi smanjenja zavisnosti od ruskih energetskih resursa, povećanja diversifikacije energije, efikasnosti i uštede, kao i olakšavanja prelaska na čiste izvore energije.
Dalje se navodi da treba nastaviti podršku razvoju snažnog civilnog društva, javno-privatnih partnerstava, nezavisnih medija, transparentnog i odgovornog upravljanja, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija.
U Zakonu o odbrani, državnom sekretaru Marku Rubiju se nalaže da podstiče inicijative za demokratski i ekonomski razvoj i prosperitet, uključujući produženje tehničke pomoći u svakoj zemlji Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir lokalne uslove i odobrenje domaće vlade; da ojača postojeće nacionalne strategije protiv korupcije, uključujući političku korupciju, posebno u pravosuđu, nezavisnim organima za nadzor izbora i javnim nabavkama; i da promoviše ulogu nezavisnih medija u borbi protiv korupcije.
Kongres je takođe izrazio podršku za sajber bezbednost i otpornost u sajber prostoru na Zapadnom Balkanu, inicijative za regionalne ekonomske veze i razvoj, kao i za promovisanje međukulturalne i obrazovne saradnje između SAD i zemalja Zapadnog Balkana.
Autor ovog dokumenta za Zapadni Balkan, član Predstavničkog doma iz redova demokrata, Vilijam Kiting, izjavio je za televiziju Insajder da usvajanje ovog zakona u oba doma Kongresa pokazuje da Zapadni Balkan ostaje u američkom fokusu.
„Važna poruka je da Amerika i dalje pokazuje interesovanje za Zapadni Balkan. Bavim se ovim regionom već mnogo godina i uvek sam ga smatrao važnom zonom za nas. Ljudi treba da znaju da i u ovoj Vladi SAD postoje ljudi koji Zapadni Balkan vide kao prioritet“, rekao je Kiting.
Objasnio je da je zakonodavstvo predstavljeno još u septembru, a potom uključeno u Zakon o odbrani, kako bi se osiguralo njegovo usvajanje.
