Četiri dana preostalo je do početka zvanične predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu 12. oktobra. Jedan kandidat za odbornika u Severnoj Mitrovici, došao je na ideju kako da ovu kampanju započne.
„Ideja je GI Mitrovica da okupi sve nosioce lista i svih političkih subjekata, kao i kandidate za gradonačelnike da nas građani simbolično vide na šetalištu kod Kneza u poslastičarnici Šar, koju drži Goranac. Pozivam ih da se svi simbolično tamo okupimo i da nas građani zajedno vide i time već damo naznaku da ovo radimo u ime njih i za njih“, kazao je za KoSSev Skender Sadiku.
Poziv je upućen za subotu 13. septembra u 10 sati.
Ovaj dugogodišnji odbornik predvodiće na predstojećim izborima 12. oktobra, Građansku inicijativu Mitrovica.
U Severnoj Mitrovici će se na oktobarskim izborima za gradonačelnike ukupno takmičiti 10 kandidata, kao i 103 odbornika za lokalnu skupštinu.
Sadiku kaže da je su pojedini već prihvatili njegov poziv, poput Katarine Ađančić koja samostalno izlazi na izbore, jedinog srpskog odbornika u SO Severna Mitrovica Dušana Milunovića, te pojedine albanske kolege.
Sadiku će poziv uputiti i svim ostalim kandidatima iz srpskih stranaka, uključujući i Srpsku listu, a podcrtava da poziv javno upućuje i preko portala KoSSev-a.
On smatra da svim kandidatima ide u prilog da se zajedno okupe na prvi dan kampanje i tako ozvaniče njen početak.
„Ja bih voleo da nas vide skupa. Idemo na šetalište koje je za sve građane i pokazujemo im tako da smo deo njih. Na kraju krajeva, mi tražimo glasove od njih“, kaže i dodaje:
„Da nas vide skupa, i da to bude naznaka da će i kampanja biti fer. Da – kada nas vide kako pijemo kafu, to znači da ćemo u kampanji biti malo ljudskiji, da se barem ne vređamo, već da se poštujemo. Neka bude fer-plej“.
„Voleo bih da pobednik bude građanin“
Sadiku vrlo često u svom govoru koristi reč „građanin“. I sada naglašava da bi upravo na ovim izborima voleo da pobednik budu oni.
Na pitanje da li mu je poznata trenutna situacija u kojoj se nalazi većinsko stanovništvo grada, a to su Srbi, Sadiku kaže da je to pitanje pre svega za srpsku zajednicu, podsećajući na izlazak Srba iz institucija pre četiri godine.
„Nažalost, ljudi koje je srpska zajednica birala su zakomplikovali stvar“, kaže, objašnjavajući da je sa druge strane malobrojna inicijativa kojom on rukovodi „čuvala kuću“.
„Čuvali smo opštinu za sve građane“, objašnjava kako njima na pamet nije padalo da napuste opštinu.
Naglašava da odgovornost u gradu mora da preuzme većinska, u ovom slučaju srpska zajednica, baš kao što Albanci na Kosovu čine većinu i imaju posebnu odgovornost na centralnom nivou.
„Ali ovamo (Severna Mitrovica) nije normalno da mi preuzmemo odgovornost na lokalnom nivou. Ovde odgovornost mora da ponese većinska srpska zajednica, da nas ovde ona čuva. A mi apelujemo na centralne vlasti da čuva srpsku zajednicu. (…) Ako većinska zajednica nije zadovoljna, onda čemu onda priče o drugim zajednicama?!“.
Srbi plaćaju danak bojkota Srpske liste
Odgovornost je najviše, smatra, na srpskim političkim predstavnicima za situaciju u kojoj su se našli Srbi.
Najpre – na Srpskoj listi, koja je pre nešto manje od 3 godine, napustila kosovske institucije na severu. Cenu toga – plaćaju građani.
„Problem Srba je to što plaćaju danak bojkota Srpske liste. Problem je većinske srpske zajednice to što su se, baveći velikim stvarima na ove male pali. (…) Došao je iz albanske zajednice matičar, dobar kadar, ali ne zna srpski. Koja mu je vajda tu?! Većinu dokumenata da čita, on nema pojma ni sa latinicom na srpskom, a kamoli ćirilicom. To je zakomplikovala Srpska lista; činovnici koji su napustili; još bolnije policija, a najbolnije sudstvo. Nemate policiju, nemate sudstvo, i tu cenu plaćaju obični građani.“
Objašnjavajući da spor u Mitrovici nije samo srpsko-albanski, podseća na još nešto:
„Ako je srpska zajednica nezadovoljna, možeš da zamisliš kako je Romima, Egipćanima, Aškalijama, Albancima…“
„Bio je veliki pritisak na nevećinske zajednice. Mi smo ovaj grad pretvorili kao da je samo srpsko-albanski, a mi ovde imamo Gorance, Rome, Aškalije, Egipćane. Imamo Bošnjačku mahalu“.
Sadiku se ipak slaže da se život Srba u proteklim godinama urušio na gore, te da se to ne pripisuje samo bojkotu, već i odnosu novih vlasti prema njima, ali kaže da građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, tu „plaćaju istu cenu“.
Kao primer navodi to da je najmanji broj zaposlenih u opštini građana sa Severa, bez obzira na njihovu nacionalnost. No i ovde Sadiku se vraća na bojkot Srpske liste kao, po njegovom mišljenju, najveće greške, posebno jer su izašli iz policije i suda.
„Ne može da nam se oprosti kao nevećinskoj zajednici kada bismo svalili teret ili da se ne daj Bože revanširamo. Ali ne možemo da krivimo političare a da ne krivimo i ovaj drugi deo. Opet je najbolnije to što se izašlo iz policije i suda i opštine“, navodi.
Poruka za Srbe: Izađite na izbore – da nam pokažete mesto
Kaže da najmanje probleme u gradu prave izvorni građani Severne Mitrovice, bez obzira na nacionalnost i da su oni čuvali jedni druge.
Na pitanje da li se Srbi na Severu plaše albanskog trijumfalizma, revanšizma, majorizacije, političko-partijske privrede, Sadiku odgovara:
„Čim se mešaju politika i biznis propašće kad-tad. Nije dobro. Biznis mora normalno da se razvija“.
Sadiku poručuje da dnevni rad političara i službenika opština i institucija treba da se odvija u pet kvadratna kilometra kolika je površina Severne Mitrovice: od pitanja kanalizacije do pitanja raseljenih lica.
Za Sadikua je i dalje jedan od gorućih problema u gradu onaj koji se tiče albanske zajednice: To što se, kako on smatra, prvo 16-oro dece, koliko ih trenutno pohađa školu u Mikronaselju, koju on naziva „kontejner škola“, a potom, kako tvrdi, ukupno oko 200-300 đaka koliko ih živi na Severu, pohađa isturena odeljenja bivše škole „Aziz Sulejmani“, odnosno, današnje „Sveti Sava“, van svoje matične škole u gradu. Većina albanske dece sa Severa ide na jug, ili u Suvi Do. On se zalaže za to da ova deca ostvare pristup u školu „Sveti Sava“.
Na kraju razgovora, Sadiku poručuje Mitrovičanima srpske nacionalnosti da izađu na izbore u što većem broju, i da to ide na uštrb brojki njegovoj – albanskoj zajednici.
„Ako većinski srpska zajednica u velikom broju izađe, biće manje odbornika albanske zajednice i preko toga ih pozivam: Izađite, imate mogućnost, oružje – da nam pokažete mesto! Birajte najbolje i nemojte sutra da se žalite“.
Na pitanje o tvrdnjama da brojni Srbi nisu na spisku birača, Sadiku, uz odgovor da to nije pitanje za njega, ponovo podseća na posledice bojkota ovogodišnjeg popisa.
No, na pitanje da se popisivači nisu pojavljivali na Severu i nisu obavili svoj posao, Sadiku ovako odgovara:
„Na žalost, poslednji normalni popis za Mitrovicu bio je 1981“.
