Dok se u beogradskim studijima smenjuju analitičari i grafike o „pobedama“, Srbi na Kosovu i Metohiji postaju žrtve politike koja jednu deceniju ne zna za uspeh, rekao je Savo Manojlović, direktor kampanje pokreta „Kreni-Promeni“, u intervjuu za Radio Goraždevac. On je govorio o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu i u centralnoj Srbiji, ko i o Briselskom sporazumu, ocenjujući da je doveo do povlačenja srpskih institucija bez adekvatnog ispunjenja obaveza od strane Prištine. Pored kritike aktuelne vlasti i politike Aljbina Kurtija, on je u intervjuu govorio o značaju nasleđa Olivera Ivanovića, uzrocima ekoloških i studentskih protesta, kao i o unutrašnjoj organizaciji i budućim političkim ciljevima pokreta na čijem je čelu.
Od Brisela do potpune suspenzije države
Politička scena u Srbiji godinama se hrani parolama, dok se na terenu sprovodi tiha, ali sistematska suspenzija države. Za pokret „Kreni-Promeni“, situacija u kojoj se danas nalaze Srbi na Kosovu nije slučajnost, već direktna posledica politike započete potpisivanjem Briselskog sporazuma. Manojlović ukazuje na to da je trenutna vlast uradila upravo ono što prethodna nije smela ili želela.
„Mi ovde imamo na delu jedan potpuni fijasko državne politike koja je sprovedena. Na kraju krajeva, ova vlast je i dovedena zbog toga što prethodna nije želela da sprovede Briselski sporazum. Dačić i Vučić su odmah 2013. godine potpisali taj dokument i odrekli se policije i pravosuđa, što je kasnije ušlo u spiralu propasti. Pored policije i pravosuđa, tu je bio i kompleks Brezovica, EPS, Gazivode… Imali ste promenu stanja na terenu izbacivanjem Pošte i srpskog platnog prometa, povlačenjem dinara, dok s druge strane albanska strana nije ispunila ni tu jednu jedinu stavku. Iz ugla ustavnog prava, prava je katastrofa da se odreknete tako ozbiljnih nadležnosti i prava da Srbija sprovodi izbore, da biste zauzvrat dobili samo obećanje da lokalne samouprave imaju nadležnosti koje već po prirodi stvari imaju. To je vođeno sa lošom namerom, ali i sa velikim stepenom amaterizma koji jedna odgovorna vlast nikada ne bi smela da dozvoli“, kazao je Manojlović.
Jedan od ključnih problema, prema Manojloviću, jeste nesposobnost Beograda da parira narativu koji Aljbin Kurti plasira međunarodnoj zajednici. Dok se u Srbiji Kurti koristi kao „strašilo“ za domaće glasače, on u svetu uspešno prodaje rigidnu politiku kao trijumf demokratije.
„Najveća nesreća za srpski narod, nesporno, jeste Aljbin Kurti i njegovo ponašanje koje ima elemente fašističke ideologije prema srpskom narodu. To je ideologija koja je pritajena i jako lukava. Za razliku od nekadašnjih srpskih predstavnika, Kurti zna da bude viralno pritajen i da upakuje jedan neogoljeni fašizam u neku jako lepu priču koju će prezentovati strancima. Ja ne kritikujem to što država mora da ima izdvajanja ka srpskoj zajednici – to je neophodno. Ali ako govorimo o političkim pregovorima, imali ste jedan jako neiskren i licemeran odnos. Predstavnici Srpske liste priznaju institucije Kosova, polažu zakletvu da će poštovati kosovski integritet, uzimaju plate, a onda se narodu priča druga priča. Strategija mora biti pitanje života i redovnog funkcionisanja, a ne prodavanje magle dok ljudi ne mogu da žive jer nemaju dokumenta“, ispričao je.
Licemerje barikada i trgovina državnim interesima za mir u Srbiji
Posebno oštar osvrt Manojlović daje na događaje oko registarskih tablica i način na koji se narodom manipuliše radi postizanja unutrašnjih političkih ciljeva, poput gušenja ekoloških protesta ili opstanka na vlasti nakon neregularnih izbora.
„Ne možete jedan dan da kažete: ‘Nećemo ništa, nećemo kosovske institucije, izlazimo, idemo u blokade’, a sutradan, kada vas neko pritisne na međunarodnom nivou, vi ljudima kažete nešto sasvim drugo. Ja sam, recimo, pravio blokade u Srbiji da bismo odbranili zemlju od Rio Tinta. Jasno sam davao uputstva ljudima: imamo dva zahteva, kada to ostvarimo, povlačimo se. A ovde predsednik države, i to ne sme sam da izgovori nego preko nekih kanala, kaže ljudima: ‘Napustite institucije, idite na barikade’, a onda kad ga neko ‘zvrcka’ iz ambasade, on kaže: ‘Ipak se povucite’. Ko donosi te odluke? Aleksandar Vučić. On je u decembru 2023, nakon izbora koji su obilovali krađom, seo na kanabe kod američkog ambasadora i iznenada napravio ustupak za tablice. Ne možete političke anomalije nadoknađivati trgovinom državnih interesa. To se prosto ne radi“, istakao je Manojlović u razgovoru za Radio Goraždevac.
Analizirajući društveni ambijent u kojem žive Srbi na Kosovu, Manojlović ukazuje na to da su oni žrtve medijske izolacije koja im onemogućava da sagledaju širu sliku poraza koji im se serviraju kao pobede.
„Postoji ogroman problem izolovanosti i informacionog zatvora. Potpuno je normalno da ljudi donose odluke na bazi informacija koje imaju. Da bilo ko od nas živi u tom zatvoru gde se na Pinku i Informeru puštaju njegovi monolozi po dva-tri sata svaki dan, pa posle toga ide grupa ljudi koja to objašnjava, i mi bismo verovatno slično razmišljali. Ali gledajte taj paradoks: kada se daje 25.000 dinara nekoj babi u Goraždevcu, to se kaže – daje on, daje Vučić. Ali kada se desi fijasko sa izlaskom iz institucija, on kaže: ‘Ne, ja sam im rekao da to ne rade, ali me nisu poslušali’. Odjednom je on divan i demokratičan, a više nije on taj koji donosi odluke. Taj novac koji se daje je novac svih građana Srbije, a ne lični džeparac. Srbija tera najbolje stručnjake iz zemlje, a za zastupanje interesa na Kosovu postavlja polupismene kadrove sa kupljenim diplomama. Takvi ljudi ne mogu da proizvedu plan, a i svaki plan će upropastiti.“
Mit o Oliveru Ivanovićuje vizija koju je sistem morao da ugasi
Manojlović u intevjuu za Radio Goraždevac, povlači jasnu granicu između dva puta kojim srpska politika može da ide: putem institucija i znanja, ili putem straha i polusveta. Za njega, Oliver Ivanović nije samo ime iz prošlosti, već simbol onoga što je Srbija mogla i morala biti.
„Oliver Ivanović je postao mit, a to je jedan od dobrih i bitnih mitova za srpski narod. Pitanje je da li će naša politika biti zasnovana na mitu o Oliveru Ivanoviću ili na mitu o Milanu Radoičiću. Ja uvek biram Olivera. On je bio ratnik kada je trebalo braniti narod, ali je bio i čovek koji je govorio četiri svetska jezika, političar evropskog formata, obrazovan, čovek koji je video ovo mesto kao prostor suživota. Njegovo stradanje ima dramski paradoks: on je kao patriota osuđivan kao izdajnik u onom sramnom spotu Pink televizije, a s druge strane ga je albanski faktor sudski progonio. Ja njega vidim kao prvu žrtvu Briselskog sporazuma jer mu se jasno protivio. Nećete doći do pravde obeležavanjem godišnjica, nego političkim promenama i pritiskom da se otkrije ko je finansirao te sramne spotove. Srbija nema hrabrosti da to učini, i to pokazuje ogroman nesklad između onoga što treba uraditi i onoga što se pravi kao običan politički performans“, rekao je Manojlović.
Kosovo kao valuta za unutrašnji opstanak, trgovina izborima i interesima
Jedna od optužbi koju Manojlović iznosi na račun vlasti u Srbiji jeste tvrdnja da se državni interesi na Kosovu koriste kao „kusur“ u političkim trgovinama koje vlasti obezbeđuju opstanak nakon neregularnih izbornih procesa u centralnoj Srbiji.
„Imamo jedan suštinski problem koji se ogleda u trgovini državnim interesima zarad političkog opstanka. Pogledajte situaciju sa tablicama iz decembra 2023. godine. Imali smo izbore koji su obilovali nepravilnostima i krađom, što je konstatovala i domaća i međunarodna javnost. I šta se dešava? Aleksandar Vučić jedno jutro sedne na kanabe kod američkog ambasadora, vidi se i sa ruskim, i odjednom – bez ikakve najave – pravi ustupak vezan za kosovske tablice koji je mesecima pre toga odbijao po cenu sukoba. Odmah nakon toga, ambasador Hil daje izjavu kako ljudi ne treba da protestuju i kako su to bili legitimni izbori. Ne možete političke anomalije i krađu glasova nadoknađivati trgovinom državnom teritorijom i interesima naroda. To je spirala u kojoj Srbija svaki put gubi komad svoje suverenosti da bi neko sačuvao fotelju u Beogradu.“
Manojlović povlači direktnu paralelu između ekoloških protesta pokreta „Kreni-Promeni“ i državnih barikada na severu Kosova, ukazujući na to kako vlast instrumentalizuje narodni gnev, a zatim ga gasi po instrukciji spolja.
„U Srbiji smo pokazali kako se vodi borba. Kada smo pravili blokade protiv Rio Tinta, imali smo jasnu strategiju i uputstva. Rekao sam ljudima: ‘Imamo dva zahteva, kada se ispune, povlačimo se. Ako ih ne ispune, a ja vas pozovem da se povučete – nemojte me poslušati.’ To je iskren odnos. S druge strane, imate predsednika države koji ljude na Kosovu gura na barikade, traži da napuste institucije, a onda, čim ga neko ‘zvrcne’ iz ambasade, on šalje kanale da im kaže da se povuku. Ko donosi te odluke? Ljudi na Kosovu su postali statisti u njegovom filmu. Ja ne mogu da morališem nekome ko tamo živi, jer sam i sam proteran, ali vidim to licemerje: predstavnici vlasti imaju kosovska dokumenta, a onda mašu njima kao dokazom izdaje kada ih ima neki vladika koji je kritičan prema režimu. Ne možete biti borac iz kule od slonovače u Beogradu, a ljude na terenu ostavljati na cedilu kad god vam stigne poziv iz inostranstva“, dodao je.
Urušavanje sistema: Od stručnjaka iz 1999. do kupljenih diploma
Za Manojlovića, suština problema nije samo u potpisima u Briselu, već u dubokoj degradaciji ljudskog kapitala Srbije. On ističe da je nivo obrazovanja i integriteta predstavnika Srba nekada bio neuporedivo viši.
„Gledajte, 1999. godine kada sam odlazio sa Kosova, nivo obrazovanosti kod srpskih predstavnika bio je na jako visokom nivou. To su bili ljudi sa integritetom, znanjem i autoritetom. Šta imamo danas? Danas Albanci svoje kadrove školuju na najprestižnijim svetskim univerzitetima, dok Srbija svoje najbolje stručnjake tera iz zemlje. Za zastupanje najvažnijih državnih interesa na Kosovu postavljaju se polupismeni kadrovi sa kupljenim diplomama. Takvi ljudi ne mogu da proizvedu nikakvu strategiju, a i ono malo što im se zada, oni će upropastiti jer nemaju ni znanje ni moralni kapacitet da se odupru pritisku. Mi moramo da pravimo zdravo društvo, zdravu ekonomiju i da investiramo u ljude, u zdravstvo, u univerzitet znanja. Bez toga, svaka priča o odbrani nacionalnih interesa je samo prazna ljuštura.“
Kako Pink i Informer „pakuju“ poraze
Savo Manojlović je kritikovao i medijski ambijent u Srbiji. On je odgovarajući na pitanje, opisao kako se kroz kontrolisane medije vrši transformacija stvarnosti u kojoj građani više ne veruju sopstvenim očima, već monologu sa ekrana.
„Taj informacioni zatvor u kojem žive ljudi je zastrašujuć. Na Pinku i Informeru se svakodnevno puštaju monolozi od dva-tri sata, a onda sledi grupa ‘analitičara’ koja to dodatno žvaće i objašnjava narodu da je poraz zapravo pobeda. To je mašinerija koja proizvodi aroganciju za domaću upotrebu – na tim televizijama smo najjači, pretimo svima, a onda smo u pregovorima najsnishodljiviji. Ta ekstremna arogancija u studiju i ekstremna snishodljivost u Briselu su lice i naličje iste politike. Ljudi veruju u to jer nemaju drugu informaciju. Ali istina je neumoljiva: ne možete jedan dan da tvrdite da branite Kosovo, a drugi dan da taj isti narod optužite da vas nije poslušao kada su barikade propale. To je vrhunac kukavičluka jednog lidera“, istakao je Manojlović.
Može li generacijska pobuna srušiti sistem korupcije
Dok Srbija već više od godinu dana živi u ritmu uličnih protesta i građanske neposlušnosti, Savo Manojlović u drugom delu intervjua objašnjava zašto ovo nije samo politička borba, već „pobuna kompletne generacije“. Od pešačenja do Jadra, preko rekordnih rezultata na izborima, do plana „Čiste ruke“ – lider pokreta „Kreni-Promeni“ otkriva kako se gradi struktura koja bi trebalo da zameni decenijski sistem neodgovornosti.
Podrška koju su „Kreni-Promeni“ i Savo Manojlović pružili studentskim pokretima nije samo taktička, već duboko vrednosna. Manojlović u tome vidi promenu svesti kod mladih koji više ne pristaju na stare načine političke komunikacije.
„Ja ovo vidim kao deo jednog šireg procesa – kao pobudu kompletne generacije protiv jednog starog sistema vrednosti i zastarelih načina komunikacije. Naša podrška studentima dolazi iz dva ključna razloga. Prvi je vrednosno poklapanje: to je vizija Srbije kao države vladavine prava, ustavnih vrednosti, slobode i pravde, gde će korupcija, ta rak-rana našeg društva, konačno biti tretirana kao zločin. Drugi razlog su metodi borbe – mi verujemo u ljude na terenu i u to da nikada od drugih ne tražite ono što sami niste spremni da uradite. Bitna nam je ideja, a ne funkcije. Zato smo 2021. godine uveli blokade kao vid političke borbe i građanske neposlušnosti u zaštiti Ustava, a studenti su to nastavili. Pešačili smo 150 kilometara od Beograda do Jadra na poziv mladih ljudi, jer verujemo da se promena ne čeka u kabinetu, već se za nju bori na svakom koraku.“
Iako se u javnosti često spekuliše o tome da li energija protesta opada, Manojlović ističe da je „ispod radara“ postignut ogroman organizacioni uspeh koji je režim ostavio bez uobičajene taktike raspisivanja vanrednih izbora.
„Kod bilo kakve promene imate dve bitne stavke: mobilizaciju i organizaciju. Mobilizacija su protesti, to je onaj trenutak kada ljudi izađu na ulice, i tu smo videli najveće proteste u srpskoj istoriji – od onih martovskih i junskih, do velikog Vidovdanskog protesta i skupa u Novom Sadu. Ali organizacijski momenat je možda i bitniji. Studentski pokret je uradio nešto neverovatno: prikupljeno je skoro 400.000 potpisa u jednom danu, čime je napravljena ogromna mreža kontakata. Uspeh toga je vidljiv u istraživanjima – studentski pokret sada ima veću podršku nego pokret Aleksandra Vučića. Najbolji dokaz za to je činjenica da on po prvi put u svojoj političkoj istoriji, sa pozicije vlasti, ne sme da raspiše izbore. Ranije je uvek govorio: ‘Kad god zatražite, dobićete ih’, jer je znao da ima većinu. Danas to više nije slučaj.“
Opozicioni sukobi: Fokus na metu, a ne na saborce
U trenutku kada u opozicionom bloku postoje trvenja oko pristupa studentskoj borbi, Manojlovićev stav je jasan – nema mesta kalkulacijama oko mandata ako je cilj istinska promena sistema.
„Stav pokreta ‘Kreni-Promeni’ je da se ne bavi opozicijom, i mislim da je to jedini ispravan odgovor na kritike koje dolaze s te strane. Smatram da nije korektno kritikovati studentski pokret. Ako vam je cilj promena, onda je meta režim, a ne akter koji u ovom momentu može da dovede do pobede. Mi smo 2021. godine, nakon uspešnih blokada protiv Rio Tinta, imali ogromnu popularnost, ali nismo trčali za mandatima. Rekli smo da želimo da budemo garanti da Rio Tinto neće uništiti Srbiju. Tek 2024. godine smo izašli na izbore i zabeležili najbolji pojedinačni opozicioni rezultat u Beogradu od 18% i Novom Sadu od 10%. Ako nekoga podržavate, činite to zbog ideala, a ne da biste se nametali na liste. Insistiranje na ideološkim razlikama u ovom trenutku je često samo postavljanje klipova pod točkove promenama.“
Ko su ljudi koji vode „Kreni-Promeni“?
Na konstataciju novinara da je Manojlović najvidljivije lice pokreta, on naglašava da iza organizacije stoji tim eksperata koji spajaju nauku, aktivizam i poznavanje stanja na terenu, uključujući i specifične regione poput Kosova i Metohije.
„Ljudi često identifikuju pokret sa mnom, ali ja sam ga osnovao sa svojom drugaricom Marinom Pavlić, s kojom ga i vodim. Ona se bavi organizacijom, ja kampanjama, ali tu je čitav niz sjajnih ljudi. Imamo dr Aleksandra Anđelkovića, vrhunskog ekološkog stručnjaka za vode, i Nikolu Stankovića koji odlično poznaje situaciju na Kosovu i Metohiji kroz humanitarni rad i novinarstvo. Tu su inženjeri poput Aleksandra Jovanovića, psiholozi poput Senke Kostić… Što se tiče raznih ‘Kreni-Promeni’ profila na mrežama, poput onog u Goraždevcu koji je izazvao kontroverze – želim jasno da kažem da su to lažni profili koji nemaju veze sa nama. Naša snaga su stvarni ljudi i konkretan rad, a ne botovske provokacije“, istakao je Savo Manojlović.
Ključno obećanje Manojlovića i njegovog pokreta je uspostavljanje sistema odgovornosti koji neće biti još jedna „prazna priča“ nove vlasti, već matematički precizan proces provere imovine.
„Ozdravljenje demokratije počinje sa uspostavljanjem odgovornosti. Naš program je koncept ‘Čiste ruke’. To znači da će svi, i iz ove i iz prethodnih vlasti, koji su bili umešani u kriminal, morati da odgovaraju pred nezavisnim pravosuđem. To nije samo obećanje – to je mehanizam. Uvešćemo proveru porekla imovine na vrlo jednostavan način: ako ste imali platu od hiljadu evra, niste mogli da kupite vilu od par miliona i novi Porše. Ta nesrazmerna imovina se oduzima ili oporezuje tako da se praktično vraća državi. I to važi i za članove porodica, jer znamo da se plen prenosi na tetke, braću i kumove. Što se tiče preletača, naš stav je jasan: niko ko je bio funkcioner SNS-a ne može biti deo pokreta. Sa SNS-om nema saradnje, jer oni nisu politička stranka, već kriminalna grupacija. Ko je poštovao zakon, nema čega da se plaši. Ko ga je kršio, nema čemu da se nada“, zaključio je Manojlović.
