Na skupu, koji su organizovali studenti Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, bila je i Mitrovčanka Nikolina Klajić, koja studira u Beogradu, kako bi podržala svoje kolege, ali i, kako je rekla, građane Kosovske Mitrovice.
Napomenula je da u Mitrovici „zaglušujuća tišina“ traje više od 20 godina i da se prijatno iznenadi kada vidi ljude na skupu.
„Ne znam kako da očekujem da ovde bude više ljudi. Iznenadim se svaki put prijatno kada ovde vidim da ima dosta ljudi, ali i jedna osoba je dovoljna i petoro. Tako da svaki glas koji ovde stane dovoljno je da se pošalje poruka da Kosovska Mitrovica ne ćuti i da je uz svoje građane širom Srbije“, dodala je Klajić.
Na pitanje šta bi poručila svojim kolegama sa Prištinskog univerziteta istakla je „da skupe hrabrost, da shvate gde žive i da shvate da nisu sami“.
Teodora Živanović, koja od 2015. godine živi u Kosovskoj Mitrovici, kaže da je došla da oda počast žrtvama koje su stradale zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i da pruži podršku studentima.
Izrazila je uverenje da će protesti u Mitrovici biti masovniji i da će studenti istrajati do kraja u svojim zahtevima.
„Ja bih volela i nadam se da će biti masovniji, pored situacije kakva je ovde. Pozivam sve građane, koji bi želeli, da se pridruže sledeći put.“
Vesna Košanin, iz sela Gazivode, koja je devedesetih godina izgubila brata u ratu, istakla je da zna šta je bol i da je svim srcem uz studente.
„Ovde sam da dam punu podršku studentima, jer oni traže odgovornost, da neko odgovara za ovih 15 žrtava koje su poginule u Novom Sadu. Uz njih sam svim srcem i dušom i ovim putem bih htela da izjavim saučešće svim porodicama poginulih.“
Među onima koji su danas u Kosovskoj Mitrovici odavali poštu žrtvama novosadske tragedije bila je i Stanika Lazarević iz Zubinog Potoka, koja je u ratu i u saobraćajnoj nesreći izgubila dva sina.
Zatražila je da se odgovorni za tragediju najštrije osude.
„I ovo što se sad tamo desilo, samo da se što može oštrije osude. Mi smo svi roditelji, majke i očevi, znamo šta znače deca. Deca kriva nisu bila ništa. Da se osude što više. Ovo je Srbija, mi smo Srbi. Mnogo me potreslo kad sam čula šta je bilo tamo. I danas se tresem oko toga. Jer ja sam izgubila moje sinove, moju decu. Znam šta znači dete. Mi hoćemo decu. Nama drugo ništa ne treba. Samo deca, sloga, Srbija, da lepo živimo, da smo slobodni, da se krećemo.“
Ovo je peta akcija „15 minuta tišine“ u Kosovskoj Mitrovici, a četvrta koju organizuju studenti Prištinskog univerziteta. Prethodna akcija održana je 12. februara, takođe na gradskom šetalištu, dok su prve tri organizovane ispred Filozofskog fakulteta.
