Zapad gubi strpljenje i sa jednim i sa drugim, tek slede novi ozbiljni rezovi, kazao je za KoSSev nekadašnji šef misije Srbije u Vašingtonu i učesnik pregovora u Dejtonu i o Kosovu, Nebojša Vujović.
Grupa međunarodnih parlamentaraca koju čine predstavnici SAD, EU i Velike Britanije, obratila se nedavno pismom najvišim zvaničnicima SAD, EU i Velike Britanije, u kom se kritikuje njihov „mekši“ odnos prema Beogradu na uštrb Prištine, ujedno zatraživši konkretne mere protiv Beograda.
Ovo pismo je, prema rečima Vujovića, jako upozorenje i nastavak pritiska drugih delova američkog i zapadnog establišmenta na zapadnu izvršnu vlast koja je, kako kaže, „tolerisala Vučićevu ‘stabilokratiju’ i autokratiju“.
„To nisu samo predsednici spoljno-političkih komiteta i odbora, već i članovi komiteta za finansije i aproprijacije koji odobravaju sredstva i Srbiji“, kazao je Vujović u razgovoru za KoSSev.
Zapad gubi strpljenje i sa jednim i sa drugim
Iako se pismo bavi zabrinutošću evropskih parlamentaraca i pojedinih američkih kongresmena za regionalnu stabilnost usled negativnih procesa u dijalogu Beograda i Prištine sa obe strane, teg je u ovoj zajedničkoj izjavi ipak stavljen na ono što vide kao doprinos srpske strane tom procesu, kao i na kritiku međunarodnoj diplomatskoj sceni, koja to, smatraju, toleriše.
U Srbiji deo stručne javnosti, uz političku vlast, ovo smatra rezultatom rada albanskog lobija. Štaviše, predsednik Vučić je isto pismo okvalifikovao kao „očajnički pokušaj“ albanskih lobista, a zbog čega se nije, kaže, „preterano uznemirio“.
Vujović se, međutim, ne slaže sa ovom ocenom.
„To je bila jaka poruka Vučiću da vreme ističe, a Kurti i njegovi su opomenu dobili pre mesec dana. Zapad gubi strpljenje i sa jednim i sa drugim. Tek slede novi ozbiljniji rezovi“, smatra nekadašnji šef misije Srbije u Vašingtonu.
A kakav je zapravo odnos lobiranja između Beograda i Prištine?
Ovog su leta objavljene vesti i iz Beograda i iz Prištine o lobističkim grupama koje su pokrenule dve strane.
Tako je srpska strana, preko ambasadora Marka Đurića u Vašingtonu, u julu potpisala jednogodišnji ugovor sa američkom PR kompanijom „KARV Communications“ od 60,000 dolara mesečno.
Posao ove firme je da radi na promociji Srbije, te da dopre do nove publike informacijama koje će im pomoći da razumeju poziciju Srbije u svetu. U ugovoru se ne spominje Kosovo.
Ovo je drugi po redu poznati ugovor o lobiranju srpske strane. Pre četiri godine, Privredna komora Srbije angažovala je američku kompaniju „Yorktown Solutions“ za strateško savetovanje oko ekonomskih odnose između SAD i Srbije. Ovaj ugovor vredan 840.000 dolara ističe ovog novembra.
Sa druge strane, tokom godina je bilo više potvrda o lobističkim kompanijama koje plaća kosovska strana.
U julu je RSE objavila informaciju da je i kosovsko ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore, 26 juna potpisalo takođe jednogodišnji ugovor od 147.000 evra sa „Aferdita Rakipi Communications i Ambal“ za lobiranje u SAD.
Prema istom izvoru, aktivan je još jedan ugovor, o konsultacijama sa predsednikom kompanije Civica, Iljirom Žerkom (Ilir Zherka) u iznosu od 35.000 dolara za sastanak sa liderima albansko-američke zajednice.
Ranije su kompanijama za lobiranje albanskih interesa u SAD isplaćivane i veće svote novca. Radilo se uglavnom o inostranim kompanijama, koje imaju iskustva u lobiranju, podsetio je ovaj medij.
„Od 19. novembra 1992. godine, pojedini subjekti sa Kosova, poput političkih partija i vladinih institucija, potrošili su milione evra na lobiranje“, pisala je RSE.
Srbija lobira za imidž Vučića, a Priština zbog nevolja u koje ih je Kurti doveo
Vujović se slaže sa ocenom da je i trenutno na delu lobiranje obe strane, ali da su ona obmotana oko glavnih lidera – predsednika Srbije i kosovskog premijera, s tim što se njihovi ciljevi razlikuju.
Kada su u pitanju ciljevi lobiranja Srbije, oni se tiču zaštite aktuelnog predsednika.
„Kada se radi o lobiranju Srbije u Americi, osnovni cilj i domet je pranje i čuvanje Vučićevog imidža koji je dosta ugrožen pisanjem New York Times magazina, jakim evropskim štampanim medijima, stavljanjem fokusa na korupciju, organizovani kriminal, trgovinu narkoticima, autoritarni režim koji guši rađanje demokratije, stavljanje Vulina na crnu listu“, naveo je Vujović.
Izlistao je dalje ono što smatra prevenisanjem štete daljih poteza srpske vlasti.
„U pitanju je i preventivno ublažavanje novih kritika za novu netransparentnu prodaju sajamskog zemljišta za širenje Beograda na vodi i ulaženje u potemkinova sela navodnog razvoja zbog EXPO 2027 sa novim dugom od 12 milijardi evra“, kaže, ali i dodaje da je takođe u pitanju i „otupljivanje“ narastućih kritika na račun Vučića zbog protesta u zemlji.
„Jednom rečju – ublažavanje raspadanja Vučićevog imidža“
Štaviše, ovaj diplomata pravi paralele između ono što se sada dešava na međunarodnoj sceni a u odnosu prema aktuelnom srpskom lideru i onom iz devedesetih.
„On klizi ka imidžu koji je Slobodan Milošević imao u februaru 1998. godine – pred Drenicu, obračun sa Ademom Jašarijem, stezanje sankcija, jačanje stranog mešanja, dolaska Viljema Vokera i drugih plaćenih igrača – da se spremi zapadna odmazda, a videli smo na kraju i bombardovanje“.
Sa druge strane, i kada je reč o lobiranju Albanaca, Vujović smatra da su na delu takođe pojačane aktivnosti, ali zbog štetnih Kurtijevih poteza.
U pitanju je popravljanje štete koje je po kosovsku stranu načinio njen premijer, smatra.
„Albanci pojačavaju lobiranje zbog nevolja u koje ih je Kurti svojom nefleksibilnom politikom i neuračunljivošću doveo“, kazao je nekadašnji diplomata.
Od lobiranja sa suprotstavljenim interesima do neuspelog zajedničkog cilja
Tokom godina, dve strane su lobirale za svoje, ali uzajamno suprotstavljene interese – priznanje Kosova, odnosno odpriznanje, prijem u Savet Evrope i UNESCO, odnosno sprečavanje istog. Od formiranja Specijalnog suda Kosova, vidljivi su bili napori nekadašnjeg vrha PDK, na čelu sa bivšim kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem da izbegne ovu obavezu, u čemu nije uspeo.
U javnosti je čak bila vidljivo i ono što je protumačeno kao zajednička lobi kampanja – napori na tzv. etničkom razgraničenju, odnosno podeli, odnosno „minimalnoj korekciji granica“.
Ova kampanja, koja je imala vidljivu snažnu podršku pojedinih inostranih eksperata, pored Vučića i Tačija kao ‘domaćih promotera’, nije uspela do sada.
„Koliko je potrebno da nam ne otimaju Kosovo?“
Kada je u pitanju lobiranje Srbije, odnosno kosovskih Albanaca u prošlosti, naš sagovornik je ‘prvi’ svedok najkritičnijih godina na međunarodnoj sceni po dve strane.
Nebojša Vujović je bio generalni sekretar jugoslovenske ambasade u SAD, pa potom i šef misije tadašnje SRJ pri SAD devedesetih. Nakon oktobarskih promena – od 2004. do 2009., bio je izaslanik predsednika Vlade Srbije. Pisac je političkog dela Kumanovskog sporazuma, Rezolucije SB UN 1244, političkog dela Dejtonskog sporazuma.
Prisećajući se posleratnih dešavanja, Srbija je, kaže, 2004. godine dobila ponudu za lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kao savetnik i izaslanik tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, Vujović se, otkriva, u Vašingtonu sastao sa predstavnikom „Blackwell lobby“ grupe.
„Zatražio je milion dolara godišnje za svoju lobby grupu, kao politički otac dva američka predsednika. Koštunica mi je dao tada najpametniju moguću instrukciju – ‘Nešo, pitaj ga koliko treba da platimo da nam ne otimaju Kosovo, i da ga zadržimo – 50 miliona, 500 miliona, 5 milijardi ili 50 milijardi dolara’. Pitao sam Blekvela u holu hotela ‘Willard Intercontinental’ u samom centru Vašingtona, preko puta Bele kuće, upravo ovim istim Vojinim rečima. Blekvelu je ispala čaša ‘single malt’ viskija, zagrcnuo se i rekao da ovo nije očekivao i da ne može da potvrdi“, dodaje Vujović.
Naglašava da su predstavnici srpske vlasti posle ovog sastanka imali razgovor sa potpredsednikom SAD, Dikom Čejnijem u Beloj kući.
„Znali su, na osnovu prethodnog razgovora, da čvrsto ulazimo u pregovore o Kosovu“, poručio je Vujović.
Sa druge strane, priznaje i da je lobiranje Albanaca u SAD bilo konstantno i uporno.
„Albanci iz država Njujork, Mičigen, Nju Džerzi, Kalifornija su sakupljali gotov novac/keš i pomagali finansijski kongresmene koji su bili članovi Albanskog kokusa – Džo Diogardi, Tom Lantos, Dejna Rorabaher, Džon Smit, a osim Kokusa pomagali su finansiranje kampanji Suzan Molinari, Bob Dola (senatora), Sustera (senatora), Hilari Klinton (senatorke), Sumana (senatora)“, naveo je Vujović.
Mnogo potrošenog novca i čast izuzecima
On, međutim, naglašava da lobiranje ima svoje domete, koji su znatno skromniji od želja donatora.
Svaka lobistička grupa koja se angažuje mora da bude prijavljena u američkom ministarstvu pravde (Foreign registration act).
Ovaj iskusni diplomata, ipak kaže, da sem „časnih izuzetaka“, poput lobiranja turske Ziat banke u Vašingtonu, dva moćna jevrejska komiteta, to jest, kokusa koja decenijama snažno lobiraju za interese Izraela, te delimičnog uspeha jermenskog komiteta izvojevavši osudu turskog genocida nad Jermenima:
„Svi ostali su uglavnom samo trošili novac na razne firme sastavljane od bivših vladinih funkcionera, jakih novinara i akademaca“.
