Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije „nije jednokratni rezultat postignut nakon sastanka, već kontinuirani proces koji se odvija svakodnevno kako bi se poboljšali životi ljudi“.
Ovo je u intervjuu za „Agenciju Nova“ izjavio specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, koga je Evropski savet imenovao prošlog januara da zameni Miroslava Lajčaka.
„Od stupanja na dužnost, održao sam više od 60 zvaničnih sastanaka u regionu i bio sam domaćin dva kruga sastanaka glavnih pregovarača u Briselu, gde smo razgovarali o veoma konkretnim pitanjima: od ekonomske saradnje do potrage i identifikacije lica nestalih tokom rata na Kosovu između 1998. i 2000. godine. Proces nije uvek linearan i veliki deo se dešava iza kulisa, ali pravi napredak se postiže svakog dana“, objasnio je.
„Svakog dana ljudi, vozila i roba se slobodno kreću između Kosova i Srbije. Samo ovog leta, preko 1,7 miliona ljudi i približno 650.000 vozila prešlo je zajedničke granične prelaze. Automobili sa kosovskim registarskim tablicama sada mogu da pređu u Srbiju. Ljudi plaćaju energiju koju potroše pod dogovorenim uslovima. Ovo je opipljiv dokaz da dijalog funkcioniše“, naglasio je.
Plan rasta Zapadnog Balkana, koji je Evropska komisija usvojila 8. novembra 2023. godine, obezbeđuje ukupan finansijski paket od 6 milijardi evra za period 2024–2027, usmeren na promociju ekonomskog razvoja i evropskih integracija šest zemalja u regionu. Pristup sredstvima, međutim, zahteva i sprovođenje sporazuma usvojenih u okviru dijaloga između Srbije i Kosova, usmerenih na normalizaciju bilateralnih odnosa.
„Dijalog koji posreduje EU ostaje platforma za normalizaciju odnosa. I za Kosovo i za Srbiju, njihov put ka integraciji u EU zavisi od toga“, nastavio je Sorensen.
Kroz dijalog, Beograd i Priština „su se uključili u direktne razgovore i postigli preko 90 sporazuma koji uključuju odredbe o praktičnim svakodnevnim pitanjima. To su rezultati koje godine međunarodnog prisustva, uključujući veliki broj mirovnih snaga, ne bi mogle same postići.“
„Proširenje“, dodao je specijalni predstavnik EU, „ostaje ključni prioritet za Evropsku uniju. Plan rasta za Zapadni Balkan je važan korak ka približavanju regiona EU i jačanju regionalne saradnje. Plan „pokazuje našu posvećenost budućnosti regiona, uz postavljanje jasnih očekivanja“. Za Srbiju i Kosovo, to znači konstruktivno angažovanje u normalizaciji njihovih odnosa.“
U međuvremenu, u nedelju, 12. oktobra, građani Kosova glasali su na lokalnim izborima. Nakon dve godine bojkota izbora od strane srpske zajednice na severu, najveća stranka koja predstavlja Srbe na Kosovu, Srpska lista, pobedila je u devet od deset opština sa srpskom većinom.
„Pozdravljamo mirno, konkurentno i inkluzivno sprovođenje prvog kruga lokalnih izbora“, naglasio je Sorensen.
„Sve zajednice su učestvovale, a medijsko izveštavanje je bilo slobodno i fer, doprinoseći transparentnom procesu. Izlaznost u opštinama sa srpskom većinom u proseku je bila preko 50 procenata, što je veoma pozitivan znak. Ankete su svima dale šansu da krenu dalje nakon bojkota u aprilu 2023. Kosovski Srbi su učestvovali, a u devet opština sa srpskom većinom na Kosovu, srpske stranke su pobedile i na izborima za gradonačelnike i većinu u opštinskim većima. Sada imamo izabrane predstavnike. Ovo je važan korak napred, koji pokazuje da su oni sastavni deo kosovskog društva.“ „Ono što je sada takođe važno“, dodao je, „jeste da, nakon što rezultati budu potvrđeni, dođe do uredne tranzicije lokalne uprave. A ovi mirni izbori i povratak gradonačelnika kosovskih Srba takođe otvaraju put široj diskusiji o reintegraciji kosovskih Srba koji su napustili kosovske institucije 2022. godine.“
Konačno, u vezi sa odnosima između institucionalnih lidera, koji su bili zategnuti čak i tokom poslednjeg zajedničkog nastupa kosovske predsednice Vjose Osmani i njenog srpskog kolege Aleksandra Vučića, oboje prisutnih na samitu procesa Brdo-Brioni održanom u Draču 6. oktobra (sa ciljem jačanja saradnje između balkanskih zemalja), Sorensen je naglasio: „EU očekuje od svih lidera u regionu da pokažu konstruktivan angažman. Dijalog je upravo prostor u kojem Kosovo i Srbija mogu mirno i konstruktivno da se nose sa neslaganjima.“ Stoga, „podstičemo i Kosovo i Srbiju da se uzdrže od javnih razmena kako bi u potpunosti iskoristili ovu platformu i fokusirali se na sprovođenje svojih obaveza dogovorenih u dijalogu“, zaključio je.
