„U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu“, precizira se u saopštenju.
Dodaju da je tada porušeno oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
„Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte Srpske Crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme kralja Milutina (1282-1321). Crkva je unekoliko obnovljena, prva Liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a“, kaže se u saopštenju.
Ekstremisti su se, navode dalje iz SPC, posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje.
„Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove“, ističe se u saopštenju.
Sedamnaesti mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu, naponju u SPC.
„Zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste“, naglašavaju iz SPC.
Na kraju saopštenja podsećaju da su martovske događaje na Kosovu i Metohiji osudili Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
