Specijalno tužilaštvo u Hagu danas će nastaviti iznošenje završne reči na suđenju bivšim vođama OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Tužioci specijalnog suda u Hagu tvrdili su juče da su dokazali „zajedničku zločinačku nameru“ koju su imali i sproveli bivši vođa OVK Hašim Tači i trojica saoptuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, javlja Beta.
Za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima, koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“, u više od 40 pritvora na Kosovu i na severu Albanije, zajedno sa Tačijem su optuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK.
Za sve optužene, glavna tužiteljka Kimberli Vest je, na početku završne reči, zatražila kaznu od po 45 godina zatvora.
U nastavku završne reči, tužilac Džejms Paće precizirao je da je od aprila 1998. do avgusta 1999. zabeleženo najmanje 437 incidenata u kojima je OVK nezakonito pritvarala civile, koje je potom ispitivala, mučila, prebijala, zlostavljala i ubijala.
Prema optužnici i rečima glavne tužiteljke, OVK je u pritvorima ubila najmanje 100 osoba.
Tužilac Paće rekao je da je većina žrtava, po nalazima obducenata, bila ubijena hicima iz vatrenog oružja, hladnim oružjem ili tupim predmetima.
Mnoga od tela nikada nisu mogla biti pronađena, a porodice nestalih nikada nisu došle do razrešenja.
Zastupnica optužbe Kler Loson, rekla je da su zločini iz optužnice počinjeni u pritvorima koji su bili kraj lokalnih štabova OVK ili, samog Glavnog štaba, poput pritvora u selima Likovac i Klečka.
U pritvoru u Klečki, pripadnici OVK brutalno su prebijali i maltretirali i Srbe i Albance i ubili 11 osoba.
Jednom prilikom, u prebijanju pritvorenih učestvovao je i optuženi Seljimi, naglasila je tužiteljka Loson.
Jedan Albanac ubijen je u Klečki samo zato što je ranije radio u arhivi MUP.
Tužilac Paće je podvukao da su zločini OVK, za koje su odgovorni optuženi, bili počinjeni na „političkoj i etničkoj osnovi“ u okviru progona svih koji su bili označeni kao protivnici OVK.
„Većina pritvorenih nije učestvovala u neprijateljstvima i uživala je zaštitu po Ženevskim konvencijama“, kazao je tužilac, navodeći da su pritvoreni bili „seljaci, učitelji, šumari, penzioneri“, oni koji su bili prijatelji sa Srbima ili nisu podržavali OVK već Ibrahima Rugovu, optuženi da su špijuni.
To se, po tužiocu, dogodilo po nalogu optuženih koji su imali „komandu i kontrolu nad OVK“. Po sopstvenim pravilima, prikazanim u sudnici, Glavni štab OVK je imao isključivo ovlašćenje da odlučuje o hapšenjima i pritvaranju civila.
Zastupnici optužbe istakli su da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići „imali moć i upotrebili je da sprovedu udruženi zločinački poduhvat“, čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim Kosovom.
U razgovoru sa međunarodnim izaslanicima o otmicama civila, optuženi su, prema tužiocima, preduzimali „aktivne korake da ih obmanu“, što je dokaz da su „imali zločinačku nameru, znanje o zločinima i da su podržavali zločine, pokušavajući da ih prikriju“.
Sam Tači ispitivao je, kako je kazao tužilac Paće, dvojicu novinara Tanjuga koje je u jesen 1988. otela OVK, a zatim je međunarodne izaslanike lagao da su oni osuđeni zbog špijunaže pre nego što su oslobođeni pod međunarodnim pritiskom.
Nehuman tretman i pretnje ubistvima, koje su pripadnici OVK upućivali stotinama pritvorenika, odražavale su stav Glavnog štaba koji je više puta javno saopštio da će biti „nemilosrdan prema izdajnicima“, a taj stav delili su i optuženih.
Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita iz SAD, završno izlaganje zastupnika žrtava biće održano danas. Potom će 11, 12, 13. i 16. februara završnu reč izneti odbrana optuženih, a 18. februara biće odgovori strana u postupku i izjave optuženih.
Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće, potom, izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.
Šta sadrži optužnica protiv bivđih lidera OVK?
Optužnica Specijalizovanih veća Kosova tereti Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Seljimija i Redžepa Krasnićija za individualnu krivičnu odgovornost za zločine pripadnika OVK počinjene tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba, u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.
U 10 tačaka optužnice navode se progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane radnje, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (u dve tačke) i ubistva (u dve tačke).
Prema optužnici, pripadnici OVK su od marta 1998. do septembra 1999. počinili zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno. Identifikovano je 75 žrtava: 51 srpske, 23 albanske i jedna romske nacionalnosti.
Šest tačaka optužnice tereti optužene za zločine protiv čovečnosti, a četiri za ratne zločine. Tužilaštvo navodi da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad Kosovom nasiljem nad licima koje je OVK smatrala „protivnicima“, a kao saučesnici se pominju i oficiri OVK Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi i nalaze se u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu 4. i 5. novembra 2020.
Suđenje je počelo 3. aprila 2023, a tužilaštvo je dokazni postupak okončalo 15. aprila ove godine. U sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, dok su izjave desetina drugih uvedene u pisanoj formi, uz oko 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija svedočilo je sedam bivših međunarodnih zvaničnika, dok je Krasnići podneo pisane iskaze svedoka odbrane. Veselji i Seljimi nisu izvodili svedoke, navodeći da tužilaštvo nije dokazalo njihovu krivicu.
U postupku učestvuje više od 150 žrtava, a sud je saslušao i veštake o materijalnoj, fizičkoj i mentalnoj šteti.
U slučaju osuđujuće presude, žrtve će imati pravo na obeštećenje. Specijalizovana veća Kosova osnovala je Skupština Kosova 2015. godine, pod međunarodnim pritiskom nakon izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija iz 2011. o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.
