„Kap koja bi prelila čašu.“
Tako Marko iz Gračanice kod Prištine vidi sve češće najave integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem.
„Moj stav je da ja decu u školu po kosovskom sistemu neću da pustim. Onog trenutka kada se prosveta bude integrisala u kosovski sistem ja ispisujem decu iz škole i prebaciću ih u Srbiju“, kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Uprkos obećanjima pojedinih kosovskih političara da će srpska zajednica biti konsultovana kada je ovaj proces integracije u pitanju, Marko ostaje pri stavu da je nemoguće integrisati ove dve oblasti bez ogromne štete na račun dece koja idu u školu ili bolesnih ljudi koji se leče u institucijama koje rade po srpskom sistemu.
Nakon sukoba na Kosovu 1999. godine, Srbija je izmestila svoje zdravstvene i obrazovne institucije u sredine sa većinskim srpskim stanovništvom.
I danas tako funkcionišu lokalne ambulante, Domovi zdravlja, Kliničko bolnički centar u Gračanici kod Prištine i Severnoj Mitrovici, te Zdravstveni centar u Pasjanu kod Gnjilana.
Takođe, u sistemu Srbije funkcionišu predškolske ustanove u srpskim sredinama, osnovne i srednje škole, te Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici – gde se nastava odvija po planu i programu Srbije.
Dejan iz Gračanice pak smatra da je neodgovorno što pojedini političari u javnosti pominju integraciju obrazovnih i zdravstvenih institucija, iako se ne zna po kom modelu bi tako nešto bilo sprovedeno, ko će sve učestvovati u celom procesu i slično.
Ipak, jako je zabrinut zbog moguće integracije obrazovanja, jer ima dete koja pohađa osnovnu školu na srpskom jeziku.
Posebno ga, kako kaže, zabrinjava „usklađivanje“ plana i programa, kao i revizija udžbenika iz kojih deca uče na srpskom jeziku.
„Neprihvatljiva mi je bilo kakva cenzura srpskih udžbenika… time bi se otvorio prostor za zloupotrebu, pa bi se prekrajala i istorija, geografija, sprski jezik i ko zna šta još“, kaže ovaj roditelj za Radio Slobodna Evropa.
Veruje da bi, uz dodatnu integraciju zdravstvenih institucija u kosovski sistem, došlo do masovnog odliva srpskog stanovništva sa Kosova.
„Jasno je da sve ovo što se dešava nema veze sa demokratijom, jer ovaj narod ovde niko ništa ne pita, a za nas bi najbolje bilo, bar kad je školstvo i zdravstvo u pitanju, da ostane kako jeste“, smatra on i izražava nadu da će zvanični Beograd i međunarodna zajednica „ozbiljno shvatiti mogućnost stvaranja etnički čistog prostora“.
Penzioneri Dobrila i Slobodan takođe su zabrinuti jer veruju da će im mogućnosti lečenja biti ograničene, te usput dodaju „kako za sve, tako i za nas“.
Građanka Severne Mitrovice, koja nije želela da joj se otkriva identitet, pak veruje da je integracija već dogovorena između Prištine i Beograda, te da narod niko neće ni pitati za mišljenje.
„Prihvatićemo sve verovatno, kao što smo prihvatili lične karte, pasoše, registarske tablice, popisali se“, kaže ona.
Rašić: Potrebne konsultacije uključujući Srpsku listu
Nenad Rašić je za RSE rekao da integracija srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem mora da se desi, ali uz konsultacije i usaglašavanje stavova.
Naveo je da će konsultovati i Srpsku listu, koja se već izjasnila protiv integracije.
Ove oblasti nisu bile deo pregovora u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, a do sada su se regulisale kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, dogovorenu 2013. godine, koju Kosovo odbija da formira jer navodno podriva zakon i ustav Kosova. EU je krajem oktobra 2023. predstavila „moderni nacrt statuta“ za formiranje Zajednice, koji predviđa privatizaciju srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija pod okriljem Zajednice, uz finansijsku podršku Srbije.
Od zemalja Kvinte, odgovor je stigao samo iz nemačke ambasade. Odlazeći ambasador Jern Rode je naglasio da Briselski sporazum iz 2013. i poslednji Ohridski sporazum predviđaju integraciju ovih institucija u kosovski sistem, dok je otpravnica poslova SAD u Prištini, Anu Pratipati, potvrdila da se srpske institucije moraju integrisati, uz konsultaciju sa srpskom zajednicom.
Rašić naglašava da je u procesu integracije ključna saradnja sa strukom:
„Da ne bi opet došli sa nekim dokumentom uzmi ili ostavi, bolje da mi sami isplaniramo šta je nama najbitnije, pa da mi namećemo uslove, a ne da nama neko drugi nameće.“
On ocenjuje da važno da postoji „jedna forma Zajednice“, jer bi Srbima ponudila početnu garanciju da ih integracija neće ostaviti bez posla i bez sigurnosti, obezbeđujući tako potrebnu stabilnost.
Da li se zna plan integracije?
Kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, rekao je 18. septembra da dualni sistem obrazovnog i zdravstvenog sistema nije održiv i najavio integraciju u jedan sistem:
„Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan i jedini sistem.“
Rašić je najavio konsultacije sa novim gradonačelnicima nakon lokalnih izbora i dodao da je za stabilnost važno da postoji „jedna forma Zajednice“, koja garantuje sigurnost i posao za Srbe.
Šta predviđa Ahtisarijev plan?
Ahtisarijev plan inače predviđa da srpska zajednica ima pravo na obrazovanje na svom maternjem jeziku, te da ima pravo na osnivanje i upravljanje sopstvenim privatnim obrazovnim ustanovama za koje se može dodeliti javna finansijska pomoć, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.
Kada je reč o nastavnom planu i programu za obrazovne ustanove, ovaj dokument predviđa da se može primenjivati onaj koji je izradila Srbija, te da se koriste udžbenici koje je izradilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije, pošto o tome obaveste Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova.
„U slučaju prigovora od strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije Kosova zbog primene određenog nastavnog plana i programa ili udžbenika, predmet će biti prosleđen nezavisnoj komisiji radi razmatranja pomenutog nastavnog plana i programa ili udžbenika, kako bi se obezbedila usaglašenost sa Ustavom Kosova i zakonima koji su usvojeni u skladu sa ovim Rešenjem“, piše u Ahtisarijevom planu pored ostalog.
Takođe, Ahtisarijev plan je predvideo veću nadležnost lokalnih samouprava u kojima većinu čine Srbi, te je opština Severna Mitrovica određena da ima nadležnost za visoko obrazovanje, uključujući registraciju i licenciranje obrazovnih institucija.
Kada je reč o zdravstvu, navodi se da će opštine Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce imati nadležnost za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite, uključujući registraciju i licenciranje zdravstvenih ustanova, regrutovanje, isplatu plata i obuku zdravstvenog osoblja.
Previđena je i izgradnja regionalnih bolnica, za koje je iz budžeta Kosova izdvojeno nekoliko miliona evra ali one nikada nisu profunkcionisale.
Šta kaže Beograd?
Zvanični Beograd još nije dao konkretan odgovor o integraciji.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je 19. septembra rekao da srpske zdravstvene ustanove na Kosovu funkcionišu u okviru sistema Srbije i da ne postoji razlog da kosovske vlasti preuzmu te ustanove.
Ministarstvo obrazovanja Srbije se još nije oglasilo.
