Dok 24 profesora Prištinskog univerziteta traže ostavke rektora i prorektora zbog, kako tvrde, političkih pritisaka i stranačkog uticaja, a Rektorski kolegijum odbacuje njihove optužbe, medijska arhiva otkriva da su se pitanja upravljanja ovom ustanovom i ranije preplitala sa delovanjem Srpske liste, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Vlade Srbije. O smenama rektora raspravljali su politički funkcioneri, pojedini od njih kasnije su imenovani u univerzitetske savete, a jedan je javno potvrdio da se o predlozima za članove fakultetskih saveta razgovaralo i na stranačkim organima, piše Kim.
„Razgovarali smo na tu temu, da treba da se šalju predlozi za članove saveta svih fakulteta prištinskog univerziteta“, izjavio je za Insajder u novembru 2019. godine tadašnji predsednik opštine Leposavić i funkcioner Srpske liste Zoran Todić.
Todić je tu izjavu dao nakon što je Vlada Srbije imenovala više funkcionera Srpske liste i Srpske napredne stranke u savete Univerziteta i njegovih fakulteta. Među imenovanima bio je i sam Todić, koji je dobio mesto u Savetu Poljoprivrednog fakulteta.
Međutim, dve godine ranije njegovo ime našlo se na sasvim drugom dokumentu – zahtevu za razrešenje tadašnjeg rektora Srećka Milačića, upućenom Kancelariji za Kosovo i Metohiju.
Pored Todića, zahtev su potpisali Goran Rakić, Ivan Todosijević, Dalibor Jevtić, Vučina Janković i Aleksandar Spirić. Pojedini potpisnici tog zahteva kasnije su imenovani u savete Univerziteta i fakulteta.
Tako se imena pojedinih političkih predstavnika koji su 2017. tražili smenu univerzitetskog rukovodstva dve godine kasnije ponovo pojavljuju u odlukama Vlade Srbije, ovoga puta kao članovi upravljačkih organa visokoškolskih ustanova.
Politički zahtev za smenu rektora, potom odluka Vlade
U leto 2017. godine grupa od 14 političkih, institucionalnih i studentskih predstavnika sa Kosova zatražila je razrešenje rektora Srećka Milačića.
Zahtev je upućen Kancelariji za Kosovo i Metohiju, kojom je tada rukovodio Marko Đurić. Među potpisnicima su bili funkcioneri Srpske liste, predstavnici lokalnih samouprava i studentskih organizacija.
Milačiću su na teret stavljali brojne nepravilnosti u upravljanju Univerzitetom, uključujući optužbe za neprofesionalno rukovođenje i probleme u funkcionisanju fakulteta.
Milačić je sve optužbe odbacio, a činjenicu da politički predstavnici iz lokalnih institucija traže njegovo razrešenje označio je kao presedan.
U javnim nastupima tvrdio je da iza pokušaja njegove smene stoji tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, sa kojim je već bio u sukobu oko organizacije Univerziteta.
Vlada Srbije je 1. avgusta 2017. razrešila Milačića, devet meseci pre redovnih izbora na Univerzitetu, a za vršioca dužnosti rektora imenovala profesora Fakulteta tehničkih nauka Blagoja Nedeljkovića.
Za Nedeljkovića nema pouzdano potvrđenih javnih podataka da je bio član ili funkcioner Srpske liste. Njegovo imenovanje, međutim, usledilo je nakon zahteva za smenu koji su potpisali i predstavnici te stranke.
Dok su politički funkcioneri tražili razrešenje rektora, deo akademske zajednice upozoravao je da se promene na Univerzitetu pripremaju bez odgovarajućeg učešća njegovih organa.
Tadašnji predsednik Saveta Univerziteta Božidar Žarković obratio se premijerki Ani Brnabić, izražavajući zabrinutost zbog mogućih kadrovskih i organizacionih promena.
Milačić je nakon razrešenja najavio da će pravdu potražiti pred sudom.
Sukob počeo još 2016. godine
Zahtev za Milačićevu smenu nije predstavljao početak njegovog sukoba sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
Još u martu 2016. godine rukovodstvo Univerziteta usprotivilo se predlogu reorganizacije ove ustanove, koji je potekao iz Kancelarije na čijem je čelu bio Marko Đurić.
Predlog je predviđao promenu postojećeg modela organizacije Univerziteta, odnosno njegovo funkcionisanje kao integrisane visokoškolske ustanove.
Milačić je tvrdio da bi takva promena narušila autonomiju Univerziteta i bila suprotna zakonu. Protiv predloga izjasnili su se i univerzitetski organi.
Đurić je javno negirao da postoji inicijativa za reorganizaciju, iako su mediji prethodno izveštavali o dokumentaciji Kancelarije koja se odnosila na predložene promene.
Godinu dana kasnije, kada je pokrenut zahtev za njegovo razrešenje, Milačić je ponovo govorio o tom sukobu.
Tada je izneo i tvrdnje o pretnjama i fizičkim napadima kojima su, prema njegovim navodima, bili izloženi pojedini profesori. Govorio je o paljenju automobila, napadima na zaposlene i drugim incidentima, upozoravajući da se time ugrožava Univerzitet.
Ove tvrdnje nisu same po sebi dokaz da su za incidente odgovorni politički predstavnici koje je Milačić optuživao.
Zanimljivo je i da Milačić, uprkos sukobu sa Đurićem, nije javno nastupao protiv celokupnog državnog rukovodstva Srbije. Naprotiv, tokom spora oko reorganizacije Univerziteta iskazivao je poverenje u Aleksandra Vučića, očekujući da će državne institucije zaštititi autonomiju ustanove.
Ipak, njegova smena usledila je naredne godine, nakon zahteva koji su potpisali i funkcioneri Srpske liste.
Sud kasnije poništio Milačićevo razrešenje
Iako je nakon odluke Vlade Srbije Univerzitet dobio novo rukovodstvo, spor oko zakonitosti Milačićeve smene nije bio završen.
Kako su mediji objavili u julu 2023. godine, Vrhovni kasacioni sud je još početkom 2021. godine usvojio tužbu bivšeg rektora Srećka Milačića, poništio odluku Vlade Srbije o njegovom razrešenju i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Informaciju je tada za KoSSev potvrdio sam Milačić.
Milačić je potom pokrenuo i postupak za naknadu štete protiv Vlade Srbije.
Tako je odluka o razrešenju, doneta nakon zahteva političkih i institucionalnih predstavnika sa Kosova, naknadno poništena u sudskom postupku.
Sudska odluka ne znači da su time potvrđene sve Milačićeve optužbe na račun Marka Đurića ili Srpske liste. Međutim, potvrđuje da je odluka Vlade Srbije o njegovom razrešenju uspešno osporena pred sudom.
Do tada je Univerzitet već promenio nekoliko rukovodilaca.
Rade Grbić nasledio Nedeljkovića, pa i sam podneo ostavku
Nakon nekoliko meseci tokom kojih je funkciju vršioca dužnosti rektora obavljao Blagoje Nedeljković, Savet Univerziteta je 7. decembra 2017. godine jednoglasno izabrao Radeta Grbića, dotadašnjeg dekana Medicinskog fakulteta za novog rektora.
Grbić je na čelo Univerziteta došao svega četiri meseca nakon Milačićeve smene.
Njegov izbor usledio je nakon političkog zahteva za promenu rukovodstva, ali nema potvrde da je Srpska lista formalno odlučivala o njegovom izboru.
Grbićevo ime, međutim, bilo je predmet javnih polemika i pre nego što je postao rektor.
Još 2015. godine deo zaposlenih na Medicinskom fakultetu optuživao ga je za nepravilnosti u zapošljavanju, upisu studenata i drugim segmentima rada fakulteta.
O tim navodima raspravljao je i Odbor za obrazovanje Narodne skupštine Srbije, koji je u oktobru 2015. predložio da Grbić podnese ostavku na mesto dekana, kao i da prosvetna inspekcija ispita optužbe.
Grbić ih je negirao.
Uprkos ranijim polemikama, decembra 2017. izabran je za rektora, a nešto više od godinu dana kasnije i sam je napustio tu funkciju.
Ostavku je podneo 22. marta 2019. godine, navodeći porodične razloge. Sa njim su ostavke podneli i članovi njegovog tima.
Međutim, njegov odlazak ubrzo je postao predmet političkog sukoba.
Srpska lista i „Otadžbina“ o Grbićevoj ostavci i navodnim pritiscima na profesore
Samo nekoliko dana nakon Grbićeve ostavke, opozicioni Narodni pokret „Otadžbina“ javno je postavio pitanje da li je njegov odlazak povezan sa odbijanjem da otpusti profesore i saradnike Univerziteta koji su učestvovali na protestima „1 od 5 miliona“.
U istom političkom sukobu otvoreno je i pitanje navodne uloge tadašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića u kadriranju na Univerzitetu.
Srpska lista odgovorila je oštrim saopštenjem, osporavajući kredibilitet predstavnika „Otadžbine“.
Nema nezavisne potvrde da je Grbić dobio nalog da otpusti profesore, niti da je odbijanje takvog naloga bilo razlog njegove ostavke.
Ipak, javna polemika pokazuje da su se već u martu 2019. iznosile optužbe o političkim pritiscima na univerzitetsko rukovodstvo i zaposlene.
Osam meseci kasnije, nakon imenovanja funkcionera Srpske liste u univerzitetske savete, Zoran Todić će potvrditi da se o predlozima za članove saveta razgovaralo na stranačkim organima.
Imenovanja u novembru 2019. i razgovori na stranačkim organima
Vlada Srbije je 21. novembra 2019. godine imenovala više funkcionera Srpske liste i SNS-a u savete Univerziteta i pojedinačnih fakulteta.
Insajder je nekoliko dana kasnije objavio detaljan pregled imenovanja, među kojima su se našli Goran Rakić, Ivan Todosijević, Vinka Radosavljević, Aleksandar Martinović, Igor Simić, Dalibor Jevtić, Milan Radojević, Zoran Todić i drugi politički predstavnici.
Rakić i Todosijević imenovani su u Savet Univerziteta, Jevtić u Savet Pravnog fakulteta, Todić u Savet Poljoprivrednog fakulteta, a Milan Radojević u Savet Ekonomskog fakulteta.
Među imenovanima bili su i drugi potpisnici zahteva za Milačićevu smenu iz 2017. godine.
Time su se pojedini politički predstavnici koji su dve godine ranije učestvovali u zahtevu za promenu univerzitetskog rukovodstva našli u organima koji učestvuju u upravljanju Univerzitetom i njegovim fakultetima.
U razgovoru za Insajder, Todić je potvrdio da se o predlozima za članove fakultetskih saveta razgovaralo na stranačkim organima.
Na pitanje zbog čega se o imenovanjima razgovaralo u stranci, objasnio je da su u procesu učestvovala i opštinska rukovodstva, druge opštine i institucije.
Milan Radojević, imenovan u Savet Ekonomskog fakulteta, rekao je da zna da je predložen, ali da nije upoznat sa konačnom odlukom.
Ivan Todosijević, imenovan u Savet Univerziteta, izjavio je da nije znao za imenovanje.
Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević branio je odluke Vlade Srbije, tvrdeći da imenovanje političkih funkcionera nije protivzakonito.
Formalnu nadležnost za imenovanje predstavnika osnivača imala je Vlada Srbije. Međutim, Todićeva izjava potvrdila je da su razgovori o predlozima vođeni i u stranačkim strukturama.
Ponovljena imenovanja i povratak istih imena
Imenovanja političkih funkcionera u univerzitetske savete nastavljena su i narednih godina.
Mediji su u avgustu 2023. izvestili da su Goran Rakić, Srđan Popović i Ivan Todosijević ponovo imenovani u Savet Univerziteta.
Istovremeno su donete odluke o imenovanjima u savete pojedinačnih fakulteta, među kojima su se pojavila imena Slavka Simića, Ivana Zaporošca, Biljane Vukićević i Srđana Vulovića.
Tako su se četiri godine nakon Todićeve izjave pojedini politički funkcioneri ponovo našli u upravljačkim organima Univerziteta.
Na zvaničnom spisku Saveta Univerziteta iz septembra 2026. godine među predstavnicima Vlade Srbije nalaze se Goran Rakić, Srđan Popović, Milan Radojević, Ivan Todosijević, Dalibor Jevtić i Zlatan Elek.
Rakić, Todosijević i Jevtić bili su među potpisnicima zahteva za Milačićevo razrešenje iz 2017.
Rakić i Todosijević imenovani su u Savet Univerziteta 2019, ponovo se pojavljuju među imenovanima 2023, a nalaze se i na spisku iz 2026. godine.
To ne znači da su neprekidno obavljali iste funkcije, ali pokazuje da se pojedini politički predstavnici u različitim periodima ponavljaju u sastavu univerzitetskih upravljačkih organa.
Novi sukobi profesora i studenata sa političkim strukturama
Dok su se tokom prethodne decenije menjali rektori i sastavi univerzitetskih saveta, pitanja političkog uticaja ponovo su otvarali i sami članovi akademske zajednice.
Grupa profesora „Proaktiv“ u junu 2025. javno je podsetila na pokušaje reorganizacije Univerziteta iz 2016. i sukob sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
Profesori su upozoravali na političko kadriranje i dovodili u pitanje odnos univerzitetskog rukovodstva prema državnim i stranačkim strukturama.
Nekoliko meseci kasnije, u septembru 2025, predizborni skup Srpske liste održan je u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.
Deo studenata reagovao je saopštenjem u kojem je korišćenje fakultetskih prostorija za stranačku kampanju označio kao narušavanje univerzitetske autonomije.
Taj događaj dodatno je otvorio pitanje granice između akademskog prostora i stranačkog delovanja.
Slične primedbe našle su se i u zahtevu od 4. novembra ove godine 24 profesora za ostavke rektora i prorektora.
Rektorski kolegijum odbacuje optužbe, profesori podsećaju na politička imenovanja
U zahtevu koji su početkom novembra 2026. podnela 24 profesora, rukovodstvo Univerziteta optuženo je za dopuštanje političkog uticaja Srpske liste na kadrovsku politiku, pritiske na zaposlene i korišćenje fakultetskih prostorija za stranačke aktivnosti.
Profesori su posebno ukazali na imenovanje visokih funkcionera Srpske liste u organe upravljanja Univerzitetom, kao i na politički angažman pojedinih dekana i prodekana.
Rektorski kolegijum je odbacio optužbe, naglašavajući da je potrebno razlikovati poštovanje državne politike Srbije od stranačkog delovanja.
Kolegijum je naveo da su izbori rektora i dekana sprovođeni kroz propisane procedure i tajna glasanja, dok predstavnike osnivača u Savetu Univerziteta imenuje Vlada Srbije, bez učešća Univerziteta u njihovom predlaganju i izboru.
U saopštenju je istaknuto i da su pojedini članovi fakultetskih rukovodstava obavljali akademske funkcije pre političkog angažovanja, te da se njihov izbor ne može naknadno predstavljati kao posledica političkog uticaja.
To objašnjenje odnosi se na formalne postupke izbora i imenovanja. Međutim, raniji medijski izveštaji otvaraju i druga pitanja – ko je od političkih predstavnika tražio razrešenja, gde se razgovaralo o kandidatima za univerzitetske savete i kako su se pojedina imena ponavljala u odlukama Vlade Srbije.
U slučaju Srećka Milačića, politički funkcioneri javno su tražili njegovo razrešenje, nakon čega je Vlada Srbije donela odluku koju je sud kasnije poništio.
U slučaju imenovanja iz 2019. godine, pojedini potpisnici tog zahteva dobili su mesta u upravljačkim organima Univerziteta, dok je jedan od njih potvrdio razgovore o predlozima na stranačkim organima.
A u slučaju Radeta Grbića, njegova ostavka bila je povod za javne optužbe o političkim pritiscima na profesore, koje nisu nezavisno potvrđene.
Ovi događaji ne dokazuju da je svaka kadrovska odluka na Univerzitetu bila rezultat stranačkog dogovora. Ipak, pokazuju da se rasprava o političkom uticaju na ovu ustanovu ne može svesti na aktuelni sukob profesora i Rektorata.
O smenama, imenovanjima i ulozi političkih funkcionera u tim procesima javno se govorilo godinama ranije, a pojedine izjave i odluke ostale su zabeležene u medijskoj arhivi.
Gotovo deceniju kasnije, pitanja koja su pratila smene rektora, političke zahteve i imenovanja u univerzitetske savete ostaju otvorena. Menjala su se rukovodstva Univerziteta, ali su se imena pojedinih političkih funkcionera iznova pojavljivala u njegovim upravljačkim organima. Zato današnji sukob profesora i Rektorata nije početak rasprave o političkom uticaju, već nastavak priče čiji su najvažniji delovi odavno zabeleženi.
Deceniju kasnije, ostaje pitanje ko je zaista odlučivao o sudbini Univerziteta – njegovi profesori i akademski organi ili političke strukture koje su tražile smene i predlagale kadrove.
