Odbor za mir je novo međunarodno telo koje je pokrenuo Tramp, a koje ima za cilj da nadgleda sprovođenje mirovnih planova u konfliktnim područjima, sa početnim fokusom na Pojas Gaze.
Prema Trampovom mirovnom planu za Gazu, Odbor za mir je opisan kao „novo međunarodno prelazno telo“, koje će pomoći u nadgledanju rekonstrukcije palestinske enklave.
Očekuje se da će članovi ovog odbora biti svetski lideri, sa predsednikom Trampom na čelu.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zvanično je podržao stvaranje Odbora za mir kroz rezoluciju koju su SAD sastavile u novembru, dajući ovom mehanizmu međunarodnu težinu i legitimitet.
Ali šta kaže ovaj dokument, koji je takođe potpisala kosovska predsednica Vjosa Osmani?
Koha je objavila dokument. U preambuli se naglašava da dokument služi kao putokaz usmeren ka rezultatima kako bi se osigurao mir na mestima gde se to odavno pokazalo nedostižnim.
Dokument sadrži 13 članova. Prvi član govori o misiji, ciljevima i funkcijama.
Ovaj članak naglašava da je Odbor za mir „međunarodna organizacija koja ima za cilj da promoviše stabilnost, obnovi kredibilnu i legitimnu upravu i obezbedi održivi mir u područjima pogođenim ili ugroženim sukobom“.
„Odbor za mir će obavljati funkcije izgradnje mira u skladu sa međunarodnim pravom i kako se može usvojiti u skladu sa ovom Poveljom, uključujući razvoj i širenje najboljih praksi koje mogu primeniti sve nacije i zajednice koje traže mir“, navodi se u članku.
Poglavlje dva se bavi članstvom. U njemu se navodi da je članstvo ograničeno na države koje je predsednik pozvao da učestvuju i počinje obaveštenjem da je država pristala da bude obavezana ovom Poveljom, u skladu sa Poglavljem XI. Svaku državu će predstavljati predsednik države ili premijer. Svaka država članica će podržavati i pomagati rad Odbora za mir u skladu sa svojim domaćim ovlašćenjima. Ništa u ovoj Povelji ne sme se tumačiti kao davanje Odboru nadležnosti unutar država članica ili kao obaveza da učestvuju u određenim misijama izgradnje mira bez njihovog pristanka.
Svaka država članica može služiti u mandatu od najviše tri godine od stupanja na snagu ove Povelje, koji predsednik može obnoviti. Trogodišnji mandat članstva neće se primenjivati na države članice koje doprinose Odboru za mir sa više od milijardu američkih dolara u gotovini u roku od prve godine stupanja na snagu.
Što se tiče prestanka članstva, navodi se da ono prestaje najranije, bilo istekom trogodišnjeg mandata ili povlačenjem, što je odluka predsednika podložna vetu dvotrećinske većine država članica, ili raspuštanjem Odbora za mir. Država čiji mandat istekne prestaje da bude potpisnica Povelje, ali takva država može biti ponovo primljena da bude članica.
Navodi se da svaka država može da povuče članstvo neposrednom odlukom, dostavljanjem pismenog obaveštenja predsedniku.
Treće poglavlje se bavi upravljanjem. Navodi se da Odbor čine države članice i da ovaj odbor glasa o predlozima na dnevnom redu, uključujući one o pitanjima godišnjeg budžeta, osnivanju pomoćnih entiteta, imenovanju viših zvaničnika i glavnim političkim odlukama, bilo da se radi o usvajanju međunarodnih sporazuma ili o težnji novim inicijativama za izgradnju mira.
Odbor za mir sazivaće sastanke za glasanje najmanje jednom godišnje i u dodatnim vremenima ili na dodatnim mestima koje predsednik smatra prikladnim. Dnevni red utvrđuje Izvršni odbor, uz obaveštenje i komentare država članica i odobrenje predsednika. Svaka država članica ima jedan glas. Odluke se donose većinom glasova država koje su prisutne i glasaju, uz odobrenje predsednika, koji takođe može glasati u svom svojstvu predsednika u slučaju nerešenog rezultata.
Odbor za mir održava redovne sastanke bez prava glasa Izvršnog odbora. Na takvim sastancima države članice mogu podnositi preporuke i smernice za aktivnosti, a Izvršni odbor izveštava Odbor za mir o radu i odlukama Izvršnog odbora. Takvi sastanci se sazivaju najmanje jednom u tri meseca, u vreme i na mestu koje odredi izvršni direktor Izvršnog odbora. Države članice mogu izabrati da ih na svim sastancima zastupa zamenik visokog zvaničnika, uz odobrenje predsednika. Predsedavajući može uputiti pozive relevantnim regionalnim organizacijama za ekonomsku integraciju da učestvuju u radu Odbora za mir, pod uslovima koje smatra prikladnim.
U stavci o predsedniku jasno se navodi da će Donald Tramp biti prvi predsednik Odbora za mir i da će odvojeno služiti kao prvi predstavnik Sjedinjenih Američkih Država. U njemu se navodi da on ima isključivo pravo da stvara, menja ili raspušta podružnice po potrebi i potrebi za obavljanje misije Odbora za mir.
Predsednik će u svakom trenutku odrediti naslednika na funkciji predsednika. Zamena može biti moguća samo po dobrovoljnoj ostavci ili kao rezultat nesposobnosti, što je utvrđeno jednoglasnom odlukom Izvršnog odbora, u kom trenutku potpredsednik odmah preuzima poziciju predsednika i sve dužnosti i ovlašćenja predsednika.
Predsednik će imati ovlašćenje da osniva pododbore i da određuje mandat, strukturu i pravila upravljanja za svaki od njih.
Izvršni odbor će biti sastavljen od predsednika i uključivaće svetske lidere. Članovi Izvršnog odbora će služiti na mandat od dve godine, podložan smenjivanju od strane predsednika i obnovljivom izboru po njegovom nahođenju. Izvršni odbor će imati izvršnog direktora, koga imenuje predsednik i potvrđuje većinom glasova Izvršnog odbora. Ovaj direktor će održavati sastanke Izvršnog odbora svake dve nedelje tokom prva tri meseca nakon osnivanja, a nakon toga mesečno. On ili ona će sazivati češće sastanke po potrebi. Odluke će se donositi većinom glasova prisutnih i glasajućih članova, uključujući izvršnog direktora. Odluke stupaju na snagu odmah, osim kada predsednik u bilo kom trenutku uloži pravo veta. Ovaj Izvršni odbor utvrđuje svoja sopstvena pravila postupka.
Izvršni odbor izveštava Odbor za mir o svojim aktivnostima i odlukama svakog kvartala. Vršiće svoja ovlašćenja za sprovođenje misije Odbora za mir.
Finansiranje organizacije je na dobrovoljnoj osnovi. Odbor za mir odobrava otvaranje računa po potrebi za obavljanje svoje misije. Izvršni odbor odobrava uspostavljanje mehanizama kontrole i nadzora u vezi sa budžetima, finansijskim računima i rashodima.
Povelja takođe sadrži poglavlje o rešavanju sporova između država članica. Oni se rešavaju putem prijateljske saradnje, u skladu sa organizacionim ovlašćenjima određenim Poveljom. Predsednik je konačna instanca u pogledu značenja, tumačenja i primene Povelje.
Amandmane na Povelju može predložiti Izvršni odbor ili najmanje jedna trećina država članica Odbora za mir koje deluju zajedno. Amandmani se dostavljaju svim članicama 30 dana pre glasanja. Usvajaju se dvotrećinskom većinom Odbora za mir i potvrđuje ih predsednik. Neki amandmani zahtevaju jednoglasno odobrenje.
Predsedavajući, u ime Odbora za mir, ovlašćen je da usvaja rezolucije i druge direktive za sprovođenje misije Odbora za mir.
Odbor za mir može biti raspušten kad god predsednik smatra da je to potrebno ili prikladno, ili na kraju bilo koje neparne kalendarske godine, osim ako predsednik ne obnovi povelju najkasnije do 21. novembra te neparne kalendarske godine.
Povelja stupa na snagu nakon što tri države izraze saglasnost da budu obavezne. Države koje su dužne da ratifikuju ili odobre putem svojih internih procedura slažu se da privremeno primenjuju odredbe ove Povelje, osim ako nisu obavestile predsednika Odbora za mir da to nisu u mogućnosti da učine u vreme potpisivanja. Takve države koje ne primenjuju privremeno mogu učestvovati kao članovi bez prava glasa u postupcima Odbora za mir, do ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja Povelje u skladu sa svojim internim zakonskim zahtevima, uz odobrenje predsednika.
Originalni tekst Povelje i amandmana biće deponovan kod Sjedinjenih Američkih Država, koje će biti određene za depozitara Povelje. Overena kopija originalnog teksta biće dostavljena svim potpisnicima.
Službeni jezik je engleski.
Odbor za mir i njegova pomoćna tela mogu osnovati sedište i terenske kancelarije.
Odbor za mir će takođe imati zvanični pečat koji odobrava predsednik.
